„Sa njegovog ubistva nije skinut veo misterije!“ Princ Filip Karađorđević progovorio o tragediji koja je zadesila njegovu porodicu

– Pre 90 godina, hicima udruženih fašista, nacista i komunista, usmrćen je njihov najveći neprijatelj, moj pradeda, Kralj Aleksandar Prvi. Preko 15 godina mrsio je konce mračnim ideologijama želeći da spase svoju državu i društvo od njihove senke, koja je polako ali sigurno gutala ceo kontinent – napisao je Filip.

– Kao pobednik Velikog rata i kao vitez, suočen sa njima u odbrani vrednosti Evrope, odlučno i hrabro je stao pred njih, kada gotovo niko nije smeo. Dok je bio među svojima, na svome, nisu mogli da mu naude. Tek onda kada je otišao među saveznike, želeći da osnaži front i ohrabri borbu protiv njih, postao je ranjiv – dodao je Karađorđević.

– Ni dan danas veo misterije nije skinut sa njegovog ubistva. Nije pitanje ko ga je ubio već ko je dozvolio da bude ubijen? Ko ga je žrtvovao? Ko je platio danak krvlju našeg kralja? Ostaje pitanje za saveznike i prijatelje. Od ovog događaja pokrenut je talas koji je promenio svet a mračne ideologije, osokoljene smrću najvećeg neprijatelja, nezadrživo su gutale države, ljude i kulture – nastavio je princ.

– Nije prvi put da najbolji od nas daju život za zaštitu Evrope i njenih vrednosti ali treba da učinimo da bude poslednji kog Evropljani nisu svesni! Kako nam se istorija ne bi ponavljala, moramo da je budemo svesni, jer senka mračne ideologije komunizma i njenog nasleđa još bdi nad nama – podvukao je Filip.

– Još naša prestonica nema spomenik Kralju Aleksandru, još se trguje njegovom žrtvom, još se ponavljaju “istine” njegovih neprijatelja kao definicije i pravila. Tome mora da se stane na put i stvari moraju da se nazovu svojim imenom. Demokratsko društvo ne može da se vodi pravilima totalitarnog režima – poentirao je Karađorđević.

– Prvi korak ka tome je podizanje spomenika njegovom životu i delu. Ponovo ističem važnost tog prvog koraka koji smo kao potomci, dužni da učinimo. Večna mu slava i hvala na primeru kako se vodi! – zaključio je princ.

Filip Karađorđević izazvao je buru na društvenoj mreži „Iks“ nakon što je danas objavio listu razloga zbog kojih, po njegovom mišljenju, Srbija više ne treba da bude demokratska država, već da se se vrati monarhističkom uređenju.

Mladi plemić, sin prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije da Glorije, koji se inače bavi bitkoinom i još uvek ima poteškoće da savlada srpski jezik budući da je rođen u Americi, kaže da su ga na iznošenje ovog stava inspirisali „skorašnji događaji i društvena nestabilnost“.

– U svetlu skorašnjih događaja i društvene nestabilnosti, želim da podelim svoje stavove ne kao kritičar, već kao zagovornik modela vladavine u koji iskreno verujem – monarhije. Kao neko ko prihvata ovaj ideal, koncept republike mi se čini neefikasnim. Uzdržavam se od podržavanja bilo koje političke frakcije; moje građansko učešće, poput glasanja, postoji samo da inspirišem naše građane da iskoriste svoja prava. Moj glasački listić je ličan, potencijalno čak i prazan, simbolizujući moj stav da pravi odgovor nije unutar stranačkih linija, već u strukturi našeg upravljanja.

Zašto monarhija? Razlozi su višestruki:

1. Dugoročno planiranje: Monarsi, kao nasledni vladari, fokusiraju se na dugoročno zdravlje i bogatstvo nacije, misleći unapred za buduće generacije.
2. Prava na imovinu: Monarsi, kao vlasnici svojih država, imaju jak podsticaj da poštuju prava na imovinu, što je osnova ekonomske stabilnosti.
3. Niže vremensko očekivanje dobiti: Monarhije prioritet daju dugoročnom prosperitetu umesto kratkoročnim dobicima, vodeći do održivijih ekonomskih politika.
4. Stabilnost i kontinuitet: Jasno i predvidivo nasleđivanje u monarhijama nudi stabilan oblik vladavine, koristan za ekonomsko i spoljnopolitičko planiranje.
5. Smanjeno traženje rente: U monarhijama postoji manje mogućnosti za traženje rente u poređenju sa demokratijama, gde specijalne interesne grupe mogu uticati na politiku.
6. Zaštita od tiranije većine: Monarhije su manje sklone tiraniji većine, jer legitimitet monarha nije zavisan od mišljenja većine.
7. Kratkoročni pristup usmeren na izborne cikluse: Političari u demokratijama, ograničeni potrebom za pobedom na izborima, daju prioritet trenutnim, popularnim merama koje donose glasove umesto dugoročnim, održivim politikama.
8. Podsticaj za ličnu korist: Relativno kratki mandati demokratskih lidera stvaraju podsticaj za brzo akumuliranje bogatstva i koristi na štetu dugoročnih nacionalnih interesa.
9. Nedoslednost politike: Česte promene vođstva dovode do nedoslednih politika, narušavajući dugoročno planiranje i ekonomsku stabilnost.
10. Uticaj specijalnih interesa: Političari u demokratijama su podložniji uticaju specijalnih interesnih grupa, prilagođavajući politiku trenutnim koristima umesto opštem dobru.

– Kao zagovornik principa čvrstog novca, posvećen sam ekonomskoj stabilnosti i slobodi Srbije. Moja posvećenost prevazilazi trenutnu politiku; radi se o negovanju duboke, trajne veze sa našom otadžbinom za moju decu i njihove potomke. Moj rad i moje nasleđe su za dugoročni prosperitet i slobodu naše nacije – napisao je Filip Karađorđević na društvenoj mreži „Iks“ i izazvao lavinu komentara.

Aktivistkinja za ljudska prava Dejana Stošić postavila je pitanje „koga biste tukli, građane ili podanike, ili je to u monarhiji isto“, na šta je jedan od korisnika ove mreže dao odgovor:

– Kako koga, pa većinu. Lepo piše u tački 6. Monarh ne crpi legitimitet iz većine, a većina može da vrši tiraniju, a to je opasno (po bogatu monarhističku manjinu kojoj je dato pravo od boga da tlači većinu i da njome vlada bez da se njena vlast sme preispitivati).

Filip Karađorđević se 2019. godine vratio u Srbiju sa suprugom Danicom, ćerkom poznatog slikara Cileta Marinkovića. Sa svojim ocem, prestolonaslednikom Aleksandrom, godinama je bio u lošim odnosima. Pomirili su se pre nekoliko dana, kada je stariji Karađorđević posetio sina kako bi video svoju nedavno rođenu unuku Mariju.

Filip Karađorđević je, sa druge strane, nedavno postao tema svetskih medija, a više detalja o tome pogledajte u odvojenom tekstu: „Prvo kraljevsko venčanje u Beogradu nakon osam decenija!“ Svetski profili posvećeni kraljevini danas pišu o Danici i Filipu Karađorđeviću