Sabrana dela Milorada Pavića na Sajmu knjiga

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” iz Novog Sada je prošle godine, zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije, započeo trogodišnji kapitalni projekat objavljivanja Sabranih dela književnoistorijskih studija i esejistike Milorada Pavića, knjiga koje nisu objavljivane proteklih 40 godina.

„Ove godine je 95 godina od rođenja Milorada Pavića i 40 godina od izlaska „Hazarskog rečnika„, koji je u stvari promenio njegov život i njegovu percepciju u tom smislu da ga do tada nisu znali kao pisca, nego kao profesora koji se pre svega bavio Vojislavom Ilićem, Gavrilom Stefanovićem Venclovićem. Pavić je jedan izuzetno značajan naučnik i istraživač, ali pošto ima, pre svega, beletristički dar, čini mi se da su ove njegove knjige i drugačije i moćnije i predstavljaju jedno veliko otkriće. Jedan je od najvažnijih srpskih književnih istoričara 20. veka, o čemu svedoče njegovi brojni novi uvidi u zaboravljene pisce i epohe naše
literarne baštine koji su prihvaćeni i visoko vrednovani u nauci o srpskoj književnosti. Ponovno izdanje ovih radova svakako predstavlja značajan doprinos domaćoj i evropskoj akademskoj zajednici gde oni imaju status obavezne ili, shodno predmetu, sekundarne, literature, ali i kompletnijem uvidu u stvaralaštvo jednog od najznačajnijih književnika poslednjih decenija 20. i početka 21. veka. Srećan sam što smo zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije uspostavili dobru saradnju i uradili ovu
kapitalnu stvar koja je više nego misija”, istakao je književnik Nenad Šaponja, glavni urednik i direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” na promociji Drugog kola Pavićevih književnoistorijskih dela, održanoj u nedelju u sali „Vasko Popa” na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Na promociji su govorili i dr Žaklina Duvnjak Radić, članica redakcionog odbora, prof. dr Radoslav Eraković, recenzent, i Mirko Sebić, urednik u izdavačkoj delatnosti Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”.
„Od kraja osamdesetih godina Milorad Pavić okrenuo se pre svega književnom stvaralaštvu, ali ono što je pre toga ostvario u književnoj istoriografiji ne sme da ostane zanemareno i zaboravljeno. Kao što je u svojim romanima i pripovetkama pomerao granice, tako je i u pristupu književnoj istoriji i sagledavanju tokova razvoja srpske književnosti pomerao granice, oslobodivši je pritom partikularnosti. U književnosti su ga poredili sa Borhesom i Umbertom Ekom, prevođen je na gotovo sve svetske jezike i ušao je u konstelaciju svetske literature, a u naučnom radu bio je označen kao „balkanski Kivije“. Žorž Kivije se smatra ocem uporedne anatomije i paleontologije, te je Kivije paradigma za naučnika koji od neke neznatne koščice rekonstruiše sliku dinosaurusa iz nestalih vekova. To je bio Pavićev pristup književnoj istoriji, bio je istovremeno i arheolog i graditelj”, rekla je dr Žaklina Duvnjak Radić.

„Ovo je izuzetno važan izdavački poduhvat i veliki izdavački izazov. Dugo nismo imali objavljena ponovo njegova dela. Ono što naši studenti čitaju objavljeno je uglavnom tokom sedamdesetih godina i početkom osamdesetih kada je Pavić stekao već veliku slavu. Za mene je Pavić važniji kao naučnik nego kao pisac. Sa lakoćom je pisao o veoma zahtevnim temama”, istakao je
prof. dr Radoslav Eraković Glavni priređivač i urednik ovih Pavićevih dela je njegov dugogodišnji najbliži saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prof. emeritus dr Sava Damjanov.

Poslednje kolo u okviru ovih Sabranih dela književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića biće objavljeno sledeće, 2025. godine, sa njegovim zbirkama eseja. Prva dva kola, sa ukupno šest knjiga, mogu se kupiti na štandu KCV „Miloš Crnjanski” u hali 4 na Sajmu knjiga.