Šahovski majstor Mihail Talj obožavao Srbe

Jedan je od najvećih šahista svih vremena. Genijalan, implusivan, potpuno drugačiji. Miša, Gusar iz Rige, Mihail Nehemjevič Talj. Voleo je Srbiju, često dolazio u Beograd, znao naš jezik.

Čuveni Bobi Fišer je nakon partije sa njim rekao da će zauvek pamtiti njegove velike crne oči. Bio je prvak SSSR 1967. sa 19 godina kao najmlađi u istoriji koji je poneo ovu titulu.

Talj i Beograd: „Bobija tako često pobeđujem da imam pravo da se potpisujem u njegovo ime“

Sjajno umeće pokazao je 1959. na turniru koji je održan u Beogradu, Zagrebu i Bledu. Pobedio je tada mladogBobija Fišera sa 4:0, a 1960. savladao je Botvnika i proglašen je za najmlađeg prvaka u istoriji.

„Pogled njegovih plamtećih očiju prodirao je kroz ploču i kroz protivnika. Neverovatan pritisak njegovih ideja, oni slabi nisu mogli to emocionalno da podnesu„, pričao je o njemu prijatelj Genadi Sosonko.

Više puta sreo se sa Bobijem Fišerom. Nakon jedne pobede razvukao je osmeh dok njegov protivnik nije mogao da suzbije nervozu. „Talj me razljutio na turniru. Tokom partija se ponaša nepristojno prema meni. Takvim ponašanjem mi nije dozvolio da se propisno fokusiram pa sam izgubio od njega“, izjavio je za slovenačko „Delo“ Fišer.

Kada je Talj u Beogradu potpisivao autograme, rešio je da se potpisuje kao Bobi Fišer, otkrio je američki šahovski autor Leri Evans.

„Zašto da ne? Bobija tako često pobeđujem da imam pravo da se potpisujem u njegovo ime“, poručio je kroz osmeh.

Talj je imao izuzetno napadački, agresivan sistem igre. Botvinik mu je odao veliko priznanje rekavši da bi protiv njega bilo „nemoguće igrati“ kada bi ozbiljno trenirao i živeo pod strogim režimom.

U njegovoj karijeri zabeleženo je da radio kao šahovski novinar i višegodišnji urednik Letonskog časopisa Šahs.

Imao je 23 godine kada se venčao sa u glumicom iz Rige Sali Landom.

„Nije odvajao život i šah. Ljudi oko njega su bile njegove figure koje je žrtvovao i koje su bile namenjene da ga dovedu do pobede jer ništa drugo nije bilo moguće. Zato bi svaka ljudska ‘figura’ koja bi pokazala svoju nezavisnost istinski zbunila Mišu“, pričala bi ona.

Zbog burne veze koju su imali poredili su ih sa Elizabet Tejlor i Ričadom Bartonom. Na njenu primedbu da ju je iskoristio, rekao bi: „Saska! Ti si moja glavna i najdivnija figura. Pogrešno je deliti takve figure!“.

Bili su u braku 11 godina, dobili su sina sina Geru, a on je imao niz afera pa su kao njegove ljubavnice nabrajane glumica Larisa Kronberg, balerina Mira Kolcova i pijanistkinja Bela Davidovič. Razveli su se nakon što je saznao da je ona imala ljubavnika, godinama.

Talj je od malena bio osetljivog zdravlja. Alkoholizam i cigarete su ga skupo koštali. Često je morao da bude u bolnici gde je postao zavisnik od morfijuma.

Na poslednji turnir stigao je iz bolničkog kreveta. „Hvala vam što ste me prepoznali“, rekao je organizatorima koji su ugledali „mrtvog“ čoveka. Preminuo je tri sata nakon turnira 1992. godine.

Talj je odlično znao srpski jezik, bio rado viđen gost u Beogradu i voleo Srbe. Ostale su upamćeni brojni događaji vezani za njegov boravak u Srbiji, o čemu su ovako govorili svedoci tih momenata:

“Jednom me je na nekom turniru zamolio da mu donesem knjige beletristike na srpskom, dobro je čitao na našem jeziku. Odnela sam mu i sutradan je tražio još. Zaprepastila sam se, upitala sam ga kako je uspeo da ih tako brzo pročita, a on mi je rekao da ga “propitam” i citirao je, doslovce, stranu koju sam mu tražila. Imao je fotografsko pamćenje, tada nisam ni znala šta je to… Matematičke operacije sa brojevima od po pet – šest cifara radio je iz glave…Na Olimpijadi u Mihnenu 1952. igrale su 52 reprezentacije, a Talj je studentima koji su pravili biltene umeo da izdiktira sve partije i rezultate…”

„U Beogradu na „Turniru kandidata“ 1959. posle dobijene partije navijači su ga na izlazu iz Doma sindikata nosili na rukama ka hotelu Metropol i usput mu sugerisali šta sutra da radi Fišeru – da žrtvuje konja, lovca, kvalitet… Saobraćaj stao, milicija krči put, niko se ne buni. Kod Pravnog pitam one što ga nose da li vole Talja. Odgovaraju, naravno da ga vole… Kažem im da ga spuste čeka ga telefon da javi rezultate u Rigu svom časopisu. Spuštaju ga, trči u Metropol, a navijači ostaju pod prozorima i skandiraju „Miša, Miša…“. Drugi put su ga nosili, zajedno sa automobilom u kome je bio, kada se vratio 1960. u Rigu posle osvajanja titule prvaka sveta“.

„Spavao je malo, dva tri sata, kao Napoleon… Takvi ljudi brzo žive, ali i brzo umiru“.

„Nije znao da pliva i na plaži u Portorožu brčkao se u plićaku. Neko od navijača mu je dobacio da je hrabar samo za tablom i da ne sme u duboku vodu. Odmah je skočio, rekao „Zar ja da ne smem“ otišao u duboku vodu i spasioci su morali da ga izvlače… Navijači i publika su mu bili veoma važni“ (Sportski savez Beograda).

„Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu studenti su ga pitali koliko je 5.354 pomnoženo sa 3.653… 19.558.162 za svega nekoliko sekundi odgovorio je…

Rođen je se defomacijom desne šake te je na njoj imao samo tri prsta što mu nije smetalo da izvrsno svira klavir„.

Dvostruka prvakinja Srbije u mačevanju: