radiobalkanfox
Zelena salata, južno voće, kao i kineska hrana ne slažu se dobro sa sirom koji je osnovni sastojak fila za pice.
Mnogima je pica jedno od najdražih jela, ali grdno se varate ako mislite da na nju možete staviti bilo koju namirnicu. Bez obzira na to što je pica prema najširoj definiciji testo s najrazličitijim sastojcima i dodacima, dobro pripazite pri izboru. Neki vole da jedu onu s plodovima mora, drugi s pršutom, treći ne mogu da smisle pečurke i masline na njoj… Ako tek sad ulazite u svet kulinarstva, pogledajte listu nepoželjnih sastojaka, piše „Hafington post“.
Zelena slata
Jedna od stvari koju zelena salata ne podnosi jeste toplota, osuši se i odmah uvene. Stoga, stavljanje zelene salate na picu nije dobra ideja.
Foto: freepik
Pomorandža
Ako želite dokaz da se južno voće i mlečni proizvodi baš i ne slažu, pokušajte da pomešate limunov sok s čašom mleka. Tečnost će se gotovo odmah zgrušati, a dobijeni ukus jednostavno je zastrašujući. Stavljanje kriški pomorandže na picu s mocarelom je užasno!
Kineska hrana
Kineska hrana, ona izvorna, ali i ona prilagođena našem tržištu, nikako ne ide uz sir. Ova kuhinja jedna je od retkih u kojoj se sir uopšte ne koristi.
Foto: Shutterstock
Majonez
Čak i ako više volite majonez od kečapa, ne iskušavajte svoje čulo ukusa. Nipošto ne prelivajte parče pice majonezom. Sir je i više nego dovoljno bogat masnoćama i kalorijama, a dodatno premazivanje majonezom neće dobro uticati ni na vaše zadovoljstvo ni na stomak.
Šta kaže istorija?
Mnogi veruju da pica nije nastala u Italiji, iako se toj zemlji uvek pripisivalo njeno poreklo. Veruje se da je prva pica nastala na širem području Mediterana, gde su mnogi narodi poput Grka, Rimljana i Egipćana imali običaj da jedu tanko pečeno testo, na koje su stavljali ulje, beli luk i začine.
*U Italiji su lokalni pekari to tanko razvijeno testo koristili prvenstveno da bi proveravali temperaturu pećnica. Da testo ne bi bacali, delili su ga sirotinji, koji su na njega stavljali ostatke ručka, uglavnom povrće i začine. To je bilo jelo nižeg sloja.
*Najpoznatija vrsta „margarita“ nastala je u Napulju u 19. veku, kad je jedan lokalni pekar bio zadužen za pripremu kraljevske trpeze. Kako se veruje, kralj Umberto i njegova pratilja Margarita obilazili su kraj, a da bi ih impresionirao i pokazao svoj patriotski duh, pekar je odlučio da tanko pečeno testo obogati hranom koja će najbolje predstavljati boje Italije: paradajz, beli sir i bosiljak. Kraljevski par je bio impresioniran kad se to pročulo.
Brašno, mleko, jaja, suhomesnato i još nekoliko namirnica, biće dovoljno za ovu sjajnu picu.
Dodaj komentar