Sanja Doležal i bivši članovi Novih fosila intervju

Najveće hitove grupe Novi fosili publika će moći da zapeva sa Sanjom Doležal, Vladimirom Kočišem Zecom i Marinkom Kolnagom 23. novembra u MTS dvorani.

S godinama su se menjali članovi benda, neki su, nažalost, prerano napustili ovaj svet, poput omiljene Đurđice Barlović, osnivača Slobodana Momčilovića, poslednjeg bubnjara Nenada Šarića, čuvenog kompozitora Rajka Dujmića, ali Novi fosili istrajali su u tome da i danas šire dobre vibracije. U razgovoru za Kurir, vidno raspoloženi Sanja, Marinko i Zec evociraju uspomene i dele anegdote, a govore i o aktuelnom statusu grupe i sporovima.

Šta ste pripremili publici?

Sanja: Ono što mi sigurno garantujemo je hit do hita, pa makar koncert trajao pet sati. Nemamo spektakle gde se neko spušta na žici, Marinko ne nosi suknjicu, ali imamo mnogo dobrih emocija, pozitivne energije, veselja i radosti. Zec: Koncert s puno dobre, pozitivne muzike, viceva i šale.

Marinko: Naš koncert je muzičko-scenski šou, stendap komedija i nešto muzike.

Poslednji put ste nastupali u Beogradu pre četiri godine. Kakve uspomene budi ovaj grad?

Sanja: U Beogradu sam lično 40 godina stalno. Osim što nastupamo, ovde imam divne prijatelje, pa sam često tu privatno. Publika u Beogradu nas voli. Srećni smo što imamo vernu publiku godinama unazad. Na koncertu u Sava centru sam imala osećaj da u dvorani sede naši prijatelji.

Zec: Nekad smo imali lepa druženja s lepim damama, ali to je bilo pre 40 godina (smeh). Sad su to prošla vremena, ali lepo je setiti ih se. Dosta Marinkovih i mojih obožavateljki je ili pomrlo ili su sada u staračkom domu (smeh).

Marinko: Pretpostavljam da bi došle i na ovaj koncert, ali im je teško da igraju (smeh). Svaki put kad se upale svetla, divim se sam sebi, jer stojim i dalje tu. To nije lako, ali izdržaću još 25 godina, pa ćemo videti (smeh).

Predstavljali ste Jugoslaviju 1987. na Evrovizijskom takmičenju u Briselu s pesmom „Ja sam za ples“ i osvojili četvrto mesto. Koliko je to uticalo dalje na vašu karijeru?

Zec: To je bila kruna naše karijere. Te godine smo već imali toliko hitova, a Evrovizija je to podigla na viši nivo. Iz četvrtog pokušaja smo pobedili na Jugoviziji, tri puta smo bili drugi. Uvek nam je falilo malo, ali eto, 1987. godine smo uspeli.

Nedostaju li vam ta vremena? Da li ste jugonostalgični?

Sanja: Nismo jugonostalgični, jedina nostalgija koju osećamo je ona prema mladosti. Definitivno su to bila neka lepša vremena. Bili smo mladi i zaneseni. Mladost je uvek lepa. Svuda smo putovali i tada i danas. Imamo prijatelje na celom Balkanu.

Zec: Kad dođeš u neko novo vreme, uvek je lepo setiti se prošlih vremena. Politički gledano, ne žalim ni za čim. Bavili smo se poslom koji znamo i volimo, a politika nas nije nikada interesovala.

Kako gledate na trenutnu muzičku scenu? Pratite li je i kako vam se dopada?

Sanja: Slabo. Zapela sam u osamdesetima (smeh). Često mi deca pošalju link nekog izvođača, poslušam to i pitam se kuda ide ovaj svet.

Zec: Svaki period nosi nešto novo. Današnja muzika, svidelo se to meni ili ne, donosi nešto novo. Zbog toga ne volim da kritikujem ni da komentarišem to. Kad smo bili mladi i kad smo počeli da se bavimo muzikom, jedini naš cilj je bio da svrgnemo garnituru koja je tada bila aktuelna u muzici. Tako je i danas. Mladi jedva čekaju da nas svrgnu, ali tu su se malo zeznuli. Moraće da sačekaju još malo (smeh). Šalu na stranu, svako vreme nosi svoje i svaka muzika ima svoju publiku.

Marinko: To je stvar ukusa. Svaka muzika je divna. Interesantno je da mi kao ljudi imamo oprez ka narodnjacima. Čitav svet prihvata te ritmove. Kome se sviđa, super, kome ne, naći će nešto. Lično, ne vidim razlog da se delimo. Muzika je jedinstvena stvar. Sve počinje od klasične muzike. Nekome može biti dosadna, ali ako uđete malo dublje u tematiku i prodrete u dušu kompozitora, shvatićete koliko može da bude lepa.

Mogu se pročitati različite informacije o statusu grupe. Kakav je vaš zvanični status danas? Šta je zapravo istina?

Sanja: Grupa postoji, ali mi kao izvođači nemamo prava da koristimo ime Novi fosili. Pravo na ime je zaštitio Rajko Dujmić, a nakon njegove smrti, prava na njega polaže njegova supruga. Ipak, sa druge strane, kao izvođači, imamo pravo da pevamo svoje pesme i to nam nije uskraćeno.

Zec: Mi smo izvođači, Sanja, Zec i Marinko, koji izvode svoje pesme. Može se reći da smo tribjut ili kaver bend sami sebi. To je presedan u svetu. Nemamo problem s tim, jer svi znaju da se radi o nama.

Sanja: Razišli smo se 1991. godine, kad je počeo rat u Jugoslaviji. Ponovo smo se okupili 2005. pod imenom Novi fosili. Trebalo je da radimo nešto i tada smo saznali da je Rajko zaštitio prava na ime.

Zbog toga je pre nekoliko godina pokrenut i sudski spor.

Marinko: To je tačno. Od samog početka nismo hteli da se sudimo. Odustali smo od toga. Sud je doneo presudu, na koju smo mogli da se žalimo, ali nije bilo poente. Previše je tu peripetija. Poštujemo njegovu želju i ostavili smo ime njegovoj supruzi. Najveća tuga je što je zapravo ostalo samo nas troje iz izvornog benda.

Spavali smo u bračnom krevetu, a Zec je bio nastavnik fizike

Da li su vaša razdraganost i pozitivna energija bili ključni element za uspeh?

Sanja: Ključni recept za uspeh su bile pesme. Zahvaljujući Rajku Dujmiću, koji je uradio divnu muziku, i tekstopiscima. Različiti karakteri koji su toliko kliknuli međusobno da se veselimo i posle toliko godina.

Marinko: Nekad bismo došli, pa bi Zec i ja uzeli dvokrevetnu sobu. Znali su nam dati i bračni krevet. Probudim u pola noći i shvatim da mi je nešto po licu. Zec se raširio i stavio mi svoju dlakavu ruku tačno preko lica. E to su ti različiti karakteri, ali nam je uvek bilo zabavno.

Kurir.rs/ Andrijana Stojanović

Kurir