Saša Lošić Loša o povratku na scenu i Goranu Bregoviću

Legendarni sarajevski bend Plavi orkestar, za mnoge najomiljeniji tin sastav na prostorima bivše Jugoslavije, nakon pet godina vratio se na scenu. Publika u Beogradu moraće da čeka narednu godinu da ih čuje uživo, a ekipa Kurira družila s članovima ovog sastava na zajedničkom koncertu s Bijelim dugmetom u Beču. Pevač i frontmen benda Saša Lošić Loša otkriva za Kurir da je on jedini krivac za ovako dugu pauzu i poverio nam je da li će ponovo pokušati da ode na Evroviziju.

Kako je bilo deliti scenu s Goranom Bregovićem?

– Divno. Moram reći da doživljavam sve ovo veoma emotivno, jer smo naše prve demo snimke za pesme „Suada“, „Bolje biti pijan nego star“ i „Goodbye Teens“ Pava (Mladen Pavičić) i ja odneli Goranu Bregoviću. Imali smo od početka njegovu podršku. Dao nam je kasete grupa Kards i Foriner i rekao da bismo mi tako morali da zvučimo. Puno nam je pomogao. Nekako smo nastavili u tom pauer pop sistemu. Veliki je bio uticaj Dugmeta u Sarajevu, ali i celoj Jugoslaviji. Mnogi to ne žele da priznaju, ali su jednim okom gledali šta to radi Bijelo dugme. Oni su bili naši uzori, a doživeli smo da delimo scenu. Nekako to doživljavam kao istoriju sarajevskog popa i rokenrola u jednoj noći.

Otpevali ste na koncertu zajedno u duetu hit Tajči „Hajde da ludujemo“. Kako ste došli do te pesme?

– Goran je želeo da nešto zajedno otpevamo. Bilo je nekoliko predloga, od „Sve je lako kad si mlad“ do „Vidiš da pravim budalu od sebe“, pa i „Hajde da ludujemo“. Hit Tajči od Zrinka Tutića i Alke Vuice zaslužuje da bude snimljen u nekoj rokenrol obradi.

Kada ćemo vas videti u Beogradu?

– Za Beograd nam treba posebna priprema i uvek tu ide i velika trema. Malo smo stariji, pa sve radimo usporeno. Jedini krivac što smo se tek sada vratili sam isključivo ja, jer sam teško doživeo pandemiju korone. Izolovao sam se. Mislio sam da će to večno trajati. I onda sam rekao sebi, vreme ti je da siđeš s tog ruba. Bila je luda ta moja izolacija. Pustio sam se i vratio na scenu. Dobili smo ponudu da radimo velike arene, ali bend je imao želju da prvo radimo manje koncerte. Bilo smo u Mariboru, Opatiji, Budimpešti… Naučili smo ponovo hodati po bini. Prvo Arena u Zagrebu, pa Ljubljana, onda Sarajevo, pa Beograd. Ne želimo se nametati. Uveren sam da u Beogradu imamo našu publiku. Poslednji nastup smo imali pre više od pet godina na Bir festu.

Hoće li biti novih pesama?

– Ne želimo da budemo bend koji se samo vraća s nostalgijom, već smo odlučili da izbacimo novi singl. U pesmi nećemo kukati i govoriti o trenutku iza nas. Planeta kao da je na prekretnici. Nekako nestaje svet koji smo poznavali. Želimo da pevamo u slavu optimizma i da jedni drugima pružimo ruku.

Da li ćemo vas videti na Evroviziji?

– Ima uvek ponuda. Bio sam jednom kao predstavnik Slovenije s pesmom „Probudi me“ Tanje Ribič, supruge Branka Đurića Đure. Divan je to festival jer svi sednemo ispred televizora, jedemo kokice i kladimo se ko će pobediti… Sve je to veoma stresno. Moram da se osvrnem na Konstraktu i da kažem da je bila fascinantna na sceni. Uspela je da spoji dobru energiju celog regiona. Doživljavamo je kao kraljicu.