radiobalkanfox
Slepi guslar hoda razruženim svetom i poje pesmu „Volja sinovljeva“, u kojoj su skrivene sve tajne male zajednice uzgajivača pšenice nekada nastanjenih daleko u pustinji. Zrnoljudi su odbijali da se povinuju tiraniji udaljenog grada, a među njenim stanovnicima bio je i Nikola, kojeg je u prvoj fazi snimanja pred kamerama dočarao legendarni Žarko Laušević (1960-2023).
Međutim, kako je bolest uzimala maha, a snimanje pauzirano na čak sedam godina, smrt je velikana našeg glumišta sprečila da dovrši započeto. Ostao je samo Žarkov glas koji nas kao narator vodi kroz zgarišta razrušenog sveta. U intervjuu za Republiku scenarista i kreator „Volje sinovljeve“ Strahinja Madžarević otkriva da je od početka imao veliku Lauševu podršku da ovu priču dovede do kraja.
Foto: Nemanja Miščević
– To što je Žarko Laušević bio deo ovog projekta je zapravo jedna od najvećih stvari koja se nama desila u karijeri. Kad smo mi bili debitanti i kad ništa nismo imali iza sebe da jedna takva veličina kao što je Žarko Laušević pristane uopšte da pročita scenario, a onda i da igra, to je bila neverovatna stvar – naglasio je Madžarević pred našim kamerama.
Od ideje do realizacije prošle su godine, a prve scene snimljene su u rudniku u Boru, kada je i Žarko Laušević kao Nikola nosio krst zrnoljuda. Tokom tog rada Strahinja je sa velikim glumcem izgradio poseban odnos.
– To snimanje u Boru je bio rast čitave ekipe i razvijanje nas kao autora. Mi kao mladi ljudi da radimo sa bardovima naše kinematografije! Tu mislim na Žarka Lauševića i na Svetozara Cvetkovića. Oni su toliko bili dobri prema nama, ja ne mogu da verujem kakve su oni sve situacije prolazili sa nama, oni koji su u tom trenutku već 40ak godina igrali u našoj kinematografiji , oni su nas učili i bili mentori kako se radi na filmu i kako se prevazilaze određene teške situacije. Sa Žarkom sam imao poseban odnos, on je i pisac, ne samo glumac. Onda smo i po toj osnovi mogli dobro da se razumemo. Čitav rad s njim na scenariju i na samom snimanju je takva škola da jednostavno neponovljivo – u dahu izgovara Madžarević.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
To što Lauš nije uspeo da završi snimanje „Volje sinovljeve“, kaže, nikad neće prežaliti.
– Film bi bio mnogo bolji da je Žarko u njemu, ali to nismo uspeli da završimo i toliko mi je žao što on neće pogledati ovaj film jer nam je toliko dao na početku, toliko nas je usmerio i sam izlazak ovog filma je zahvalnost njemu što je bio sa nama od početka – naglašava scenarista.
Od početne ideje do premijere, koja će biti održana sutra, 26. novembra u Sava centru, mnogo toga se promenilo. Madžarević priča da se i on sam menjao, zajedno sa rediteljem i koautorom filma Nemanjom Ćeranićem i kako su oni kao ljudi sazrevali tako je i priča postajala zrelija.
Foto: E-stock
– Film se menjao zbog raznih spoljašnjih uslova, ali i unutrašnjih. Suština ovog filma je nepromenljiva, to je uvek ostalo isto. Samo smo mi uspeli da sada na jedan jasniji način i bolje predstavimo publici. Ovo je trebalo da bude naš debitantski film, a u međuvremenu smo snimili „Lihvara“ i to iskustvo nam je jako pomoglo jer smo imali određenu reakciju publike i znali smo sad sa tim iskustvom na koje stvari posebno da obratimo pažnju. Bog je uredio da nam ovo bude drugi film i ja mislim da je tako najbolje – zadovoljan je naš sagovornik, koji ne krije da je mnogo uzbuđen što „Volja“ konačno stiže pred publiku.
– Dok film ne bude imao pravu premijeru ja i dalje neću moći da se opustim. Ovo je stvarno bio dug proces. To je sedam godina razlike između dva bloka snimanja, a cela stvar ima desetak godina otkako je nastala. Neka deca su završila osnovnu i pola srednje škole dok smo mi gurali i razvijali ovaj film. Ta škola koju smo mi prošli radeći na ovom filmu je zapravo glavna stvar. Proces stvranja filma, uobličavanje te ideje i prebacivanje na platno je glavna stvar koju ćemo mi izvući iz ovog iskustva. Mi smo u tom procesu sazreli. Kada smo krenuli bili smo studenti, a sad smo ljudi i „Volja sinovljeva“ zaokružuje jedan baš velik i značajan period naših života. Osećam veliki ponos i olakšanje što je ovaj film konačno izašao.
Po uzora na Hičkoka, ali i mnoge druge reditelje i autori „Volje sinovljeve“ imali su ideju da se pojave u jednom kadru. Ipak, u poslednjoj sceni završio je samo scenarista.
– Trebalo je Nemanja i ja da se pojavimo u istoj sceni, ali je taj dan bio jako naporan i on zbog tempa snimanja nije uspeo da pređe u kostim. Tako sam samo ja završio u filmu, a on je morao da režira. Biće prilike, u nekom sledećem ćemo se valjda obojica pojaviti – završava Madžarević s osmehom.
BONUS VIDEO
Dodaj komentar