radiobalkanfox
Jugoslavija je ponovo sastavljena, ali ovaj put po potpuno drugačijim principima. Era socijalizma na Balkanu je počela i zemlja je morala da se vrati na noge nakon dugog i iscrpljujućeg rata.
Dan Republike je proslavljen kao državni praznik u bivšoj državi, a od 1955. godine to je dvodnevni praznik.
To je bilo praćeno raznim događajima i manifestacijama koje je organizovala država da podseti narod na pobedu u Drugom svetskom ratu i proterivanje stranih okupatora.
Praznik se slavio do 2002. godine, nakon čega je postao deo istorije.
29. novembra obeležava se ne samo zakonski akt iz 1945. godine, već i godišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a iz 1943. godine, kada su delegati u Jajcu dogovorili prvo zakonodavno i izvršno telo i zabranili izbegličkoj vladi da se vrati u zemlju, zajedno sa kraljem Petrom Karađorđevićem.
U to vreme, Tito je još uvek vagao kako da spreči podelu vlasti sa monarhistima i drugim strankama. Čerčilove akcije su nastojale da postignu višestranački sistem u novoj zemlji, gde bi ljudi odlučivali o pravcu u kojem zemlja ide.
Međutim, Tito i partizani nisu planirali da podele vlast, smatrajući da političari i kraljevi koji su rat proveli u prijatnoj atmosferi u inostranstvu, dok su partizani umrli za slobodnu državu da bi je oslobodili od fašizma, nisu zaslužili da vladaju.
Međutim, kada je stigla 1945. godina, partizani su kontrolisali sve poluge vlasti, tako da nije bilo potrebno pretvarati se i laskati saveznicima, već uspostaviti Jugoslaviju po komunističkim principima.
Prvih nekoliko godina Dan Republike obeležen je isticanjem dve najvažnije ličnosti u posleratnom svetu – Josipa Broza Tita i Josifa Staljina.
Jugoslovensko rukovodstvo je znalo da mora biti povezano sa Sovjetskim Savezom, pa je često isticalo Staljina kao velikog heroja.
Foto: Shutterstock
Crvena armija je svakako pomogla u oslobađanju teritorije, posebno na istoku, ali treba napomenuti i da se Jugoslavija oslobodila uglavnom samostalno u ratu okupatora.
Nakon raskola između Staljina i Tita 1948. godine, Dan Republike obeležava se veličanjem partizanskog pokreta, antifašizma i Josipa Broza Tita.
Titovi savetnici su svake godine ponavljali da je Dan Republike podsetnik ljudima da zajedno mogu da urade više, umesto da se međusobno ubijaju na nacionalnoj, etničkoj ili verskoj osnovi.
Mnogo sredstava je uloženo u manifestacije i proslave, a takva praksa se nastavila sve do kolapsa države početkom 1990-ih.
29. novembar mlađe generacije ne smatraju posebnim danom. To se sećaju samo oni čija majka ima rođendan u to vreme ili ako moraju da idu kod zubara tog dana.
Starije generacije se sećaju nekih drugih vremena tog dana – neke bratstva i jedinstva, a druge nepotizma i cenzure.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar