Sećanje na kraljevačkog sevdaliju: Tri godine od smrti Zorana Jovanovića Zokija

„Haj, ja prošetah šefteli sokakom,

haj, sve djevojke beru šeftelije.

Haj, svaka svoga šeftelijom gađa,

haj, mene moja ni kamenom neće.

Haj, baci draga jednu šefteliju,

haj, ja ću tebi burmu i bašliju.

Haj, više vredi moja šeftelija,

haj, nego tvoja burma i bašlija.“

(narodna)

21. novembra 2021. godine preminuo je Zoran Jovanović Zoki, estradni umetnik i dugogodišnji vlasnik radio, televizije i produkcije „Melos“. Ovo je sećanje na Zoranov poslednji nastup u Muzičkoj apoteci, na pesme i priče o sevdahu.

– Pitaju me prijatelji i ispisnici otkud „Šeftelije“ i otkud sevdah u mom repertoaru. Odgovor je jednostavan: uz sevdalinke sam odrastao i na sevdahu sam gradio muzučki ukus. Prve pesme koje sam naučio da pevam bile su sevdalinke („Vrbas voda nosila jablana“ i „Kad ja pođoh na Bembašu“), prvi pevači koje sam zavoleo (Ranko Stojanić Šoro i Jovo Korićanac) pevali su sevdalinke – pričao je Zoran Jovanović Zoki.

– Safet i Zaim su pevali u Šumadiji kao na domaćem terenu; moji slavni zemljaci Novica Negovanović, Raša Pavlović i Ranko Stojanić pevaju sevdalinke na višem nivou od mnogih pevača iz Bosne; pesme kao što su „Čudna jada od Mostara grada“, „Moj dilbere“ i „Kona na bunaru“ više se pevaju u Srbiji nego u Bosni. Sve to govori o našim zajedničkim korenima i o muzičkoj širini ljudi iz ovog kraja.

Zoran Jovanović Zoki (1961 – 2021) je bio ponosni Kraljevčanin, odbornik u Skupštini grada Kraljeva, čovek od lepog ukusa i finih manira. Igrao je u „Abraševiću“, pobeđivao na školskim priredbama, trenirao borilačke veštine, pevao u prestižnim hotelima, ostavio traga i u muzici i u biznisu i u politici.

Zoran Jovanović je bio vlasnik prve privatne diskografske produkcije u bivšoj Jugoslaviji. Bio je vlasnik Radija Melos, jedne od prvih privatnih radio stanica, i Televizije Melos, najgledanije televizije južno od Beograda koju su mnogi prozvali i „sevdah televizijom“.

– Televiziju Melos mnogi zovu „sevdah televizijom“, i sa pozitivnom i sa negativnom konotacijom. U Bosni kažu sevdah je naš, što je tačno; u Sandžaku kažu naš sevdah je stariji od bosanskog, i to je tačno; tu je i onaj najcrnji, vranjanski karasevdah.

– Erna Perić, etnomuzikolog, dugogodišnji urednik TV Sarajevo i moja saradnica na Melosu, kaže da je sevdalinka srpska gradska pesma iz Bosne. Gradska je svakako, jer se u gradu lepše živelo, a sevdah je rezultat lepog života. Kasnije su i mnogi drugi učestvovali u stvaranju sevdaha, ljudi svih vera. Uostalom, ima mnogo verzija po kojima „Mujo kuje konja po mesecu“, ali ima i snimak u kome „Jovo kuje konja po mesecu“.

Ostavio je Zoran Jovanović i traga u diskografiji. Snimio je tri albuma, snimio je i jedan novokomponovani hit („Kune mi se jedna žena“), snimio je i nekoliko sevdalinki („Aj, san zaspala“, „Aj, ja prošetah šefteli sokakom“, „Pokraj kuće male“, „Kad ja pođoh na Bembašu“).

– Sve su to pesme koje su i pre mene snimali daleko bolji pevači. Trudio sam se da svojom interpretacijom ostanem u duhu i ruhu autentičnog sevdaha, da izbegnem neko „novo tumačenje“ sevdaha.

– Svedoci smo, naročito zadnjih desetak godina, totalnog skrnavljenja autentičnog sevdaha, snimanja sevdalinki u nekom etno i džez fazonu. Da budem iskren, ja sam i Safetu zamerao kada je sa Omerom Pobrićem počeo da ubacuje klavijature i elektroniku u neke stare sevdalinke – govorio je Zoran Jovanović Zoki.

(Goran Milošević)