Stefan Mirković
|
Rade Marković, ikona domaćeg glumišta, ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji i pozorištu. Njegova karijera obležena je ulogama u kultnim filmovima i serijama, ali i privatnim životom koji je bio ispunjen usponima i padovima. Otkrivamo kako su teško detinjstvo i emotivni izazovi oblikovali njegovu umetničku dušu.
Rade Marković nije bio samo glumac, već i simbol jedne ere. Njegove uloge u filmovima kao što su „Valter brani Sarajevo“ i „Sabirni centar“ deo su kolektivne kulture. Njegova priča o usamljenosti i borbi sa strahovima inspiriše i pokazuje da su veliki umetnici često kovani kroz lične izazove. Njegova majka bila je operska pevačica Divna Marković, ali teške uspomene ga vežu za oca.
Marković je odrastao kao usamljeno dete, osećajući se odbačenim od oca koji je želeo ćerku. Ova emocionalna bol bila je pokretač koji ga je odveo u svet glume, gde je pronašao izraz za svoje osećaje.
Privatno, Marković je bio oženjen Oliverom Đorđević, sa kojom je osnovao Beogradsko dramsko pozorište. Imali su sina Gorana, koji je takođe ostvario uspešnu karijeru u režiji. Kasnije u životu, Rade je dobio ćerku Lenku u osmoj deceniji sa drugom suprugom Lidijom.
U četrdesetim godinama, Marković je prošao kroz intenzivne krize koje su ga odvele do razvoda, napuštanja pozorišta i zdravstvenih problema. Ove krize su ga na kraju dovele do zrelijeg perioda u njegovom životu i karijeri.
– Često sam bio usamljen. Često je život pipanje po mraku, pa shvatite da ste u zabludi, da ste godinu-dve proveli uludo i propustili mnoge bitne stvari. Tada vas uhvati panika… – govorio je.
Zbog strahova dugo nije smeo da kroči na scenu.
Rade i Olivera dobili su sina Gorana, koji je danas uspešni reditelj
– Imao sam velike krize u svojim četrdesetim godinama, a one su bile do te mere intenzivne da sam se razveo, napustio pozorište i dobio čir. Desilo mi se, recimo, da tri-četiri godine nisam mogao da kročim na scenu. Nisam imao hrabrosti da izgovorim nijednu reč na sceni zbog toga što sam izgubio tlo pod nogama. To su, valjda, one normalne ljudske i umetničke krize u četrdesetim ili ne znam kojim godinama… Onda sam se ponovo skupio i ušao u jedan drugačiji, zreliji period – ispričao je Rade svojevremeno za emisiju „Balkanskom ulicom“.
Ćerku Lenku je dobio u osmoj deceniji sa drugom suprugom Lidijom.
– Lidija i ja smo se upoznali u leto 1976. u Budvi, ali venčali smo se tek 1992. godine. Lenku sam dobio kasno i sećam se da je tokom jedne večere moj sin Goran računao da Lenkina mama, on i ja zajedno imamo dvesta godina. Međutim, moja ćerka se s tim dobro nosi.
– Ne mogu da kažem da sam joj strog roditelj, ali plašim se za nju zbog džungle koja vlada na beogradskom ulicama. Ona je odgovorna devojka koja kada nešto kaže, onda to i ispoštuje. S druge strane, veoma sam ponosan na Gorana koji je zanimljiv reditelj jer interesantno posmatra stvari. Radili smo zajedno, a čak sam dobijao i neke uloge koje mi nije namenjivao, poput one u filmu „Variola Vera“ – govorio je.
Rade Marković preminuo je 10. septembra 2010. a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
VIDEO: Bora sahranjen uz pesmu i aplauz
Dodaj komentar