Sedam godina od smrti Esme Redžepove: Sećanje na večitog devojčurka od snage i emocije

Foto: Promo

„Zašto si me majko rodila, lele, le,

ceo život nisi me videla.

Ti si muško dete stvorila, of, lele,

ti drugome si radost darovala.

Danju, noću hodam, skitam ja, lele le,

pevam, sviram igram i plačem.

Tvoj lik gledam svaki put, oh, lele,

drugove ti majko, vraćam ja, of, aman.

Heroj budi mlila majko, lele, le,

što si srećnu zvezdu rodila.

Ja svetliću majko kao sjaj, of, lele,

za moj mila majko rodni kraj.“

(Stevo Teodosijevski)

U ovoj hiperinflaciji romskih „kraljeva“ i „kraljica (koji, uzgred, nisu snimili nijednu pesmu na romskom jeziku), Esma Redžepova je bila i ostala istinska kraljica romske muzike. Ovaj večiti i raspevani devojčurak bio je u mnogo čemu prvi, pa i među prvim uzorima legendarnog Šabana Šaulića.

– Čim sam čuo pesmu na radiju, mogao sam da je ponovim. U vreme kad nije bilo kasetofona i magnetofona, to se smatralo čudom. „Skidao“ sam Safeta, Bilkića, Cuneta i još poneke pevače koje sam dobro prepoznavao i stilski razlikovao.

– A onda se pojavio jedan prodoran glas koji mi je zaparao i srce i dušu sa pesmama „Zašto si me majko rodila“ i „Čaje šukarije“. U početku sam mislio da to peva neki talentovani dečkić, a kasnije sam saznao da je to Esma Redžepova. Esmine visine i trileri bitno su uticali i na moje pevanje – pričao je Šaban Šaulić u radio izdanju Muzičke apoteke.

Esma Redžepova je prva Romkinja u bivšoj Jugi koja je javno zapevala na maternjem jeziku, i to 1956. godine na talasima Radio Skoplja. Esma je prva jugoslovenska umetnica koja je zapevala u prestižnoj pariskoj „Olimpiji“. Esma je prva dama sa ovih prostora koja je u pevanju spojila gotovo nespojivo – snagu i emociju.

– Esmu bije glas da je „zakivala“ svojim nebeskim visinama. To je tačno, ali u tom plemenitom stvorenju upoznah i damu svetskih manira i veoma širokih muzičkih vidika. Nastupali smo nebrojano puta, a kao kruna naše saradnje sredinom 70-ih snimljena je i singlica sa dve pesme („Blagujno dejče“ i „Kaži, kaži libe Stano“) koje smo otpevali u duetu – pričao je legendarni Cune.

Esma je prvi devojčurak sa radija kome se poverovalo. Tom prodornom glasu i emancipovanom devojčetu nije odoleo ni čuveni Stevo Teodosojevski. Prvo je angažuje da peva kao atrakcija uz njegov ansambl, zatim je dovodi u Beograd da školuje glas. U taj reski glas, zvonak poput srebrnog zvona, zaljubio se dvadesetak godina stariji Stevo Teodosijevski (1924 – 1997), kompozizor, pesnik, aranžer i šef čuvenog ansambla.

1961. godine u izdanju zagrebačkog Jugotona pojavljuje se prva singl ploča Esme Redžepove sa četriri tradicionalne romske pesme i onom legendarnom „Čaje šukarije“. Usledio je pravi diskografski gejzir – stotinak singlova i tridesetak albuma sa biserima makedonakih, romskih, turskih, indijskih i srpskih pesama: „Čaje šukarije“, „Opa, Nina, Nina, naj“, „Zašto si me majko rodila“, „Bašal, bašal, Seljadin“, „Odžačar“, „Ciganka je malena“, „Kaleš, bre Anđo“, „Blagujno, dejče“, „Kaži, kaži libe Stano“, „Nino, Nino“, „Kalejača, jača“, „Davaj bre čičo“, „Na srcu mi leži mila mamo“, „Đurđevdan“, „Cveto, mori, Cveto“, „Ajde mancar čaje“, „Tuginata pusta da ostane“, „Kokodak, kokodak“, „Gledaj majko, kakov bekrija“…

Esma je prva estradna umetnica koja se javno pohvalila da je najbogatija žena na svetu zato što ima četrdeset sedmoro usvojene dece. 1976. godine na „Prvom festivalu romske muzike“ u Čandigaru u Indiji zvanično je proglašena za kraljicu romske muzike.

Preminula je 11. decembra 2016. u Skoplju.

(Goran Milošević)