Sin Jozefa Mengelea o svom ocu

Ispovest Ralfa Mengelea, koji je u međuvremenu promenio prezime i povukao se iz javnosti, jedna je od najpotresnijih osamdesetih, kada je izneo sve što je znao o skrivanju i stavovima svog oca – ozloglašenog naciste Jozefa Mengelea.

Rečeno mu je da je na plaži Enseada pronađeno telo starijeg muškarca, pa je odmah požurio do nje. Tamo je zatekao Liselot Bosert, Austrijanku, koja je plakala pored tela.

– Ništa više nije moglo da se učini. Ležao je bez znakova života – mnogo kasnije je, tada kao penzioner, ispričao Dijaz.

Ime preminulog bilo je Volfgang Gerhard, a u zapisniku je stajalo da je bio mehaničar koji je umro od srčanog udara tokom plivanja. Tek šest godina kasnije, 1985, otkriveno je da je tog dana na brazilskoj plaži umro Jozef Mengele, nacistički lekar poznat i kao Anđeo smrti zbog svojih eksperimentima koje je izvodio nad zatvorenicima u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu.

Identifikovan je tek zahvaljujući njegovom sinu Ralfu Mengeleu, koji je 1985. dao izjavu za medije u kojoj je istakao da je siguran da će medicinska istraga pokazati da je čovek koji je umro u Brazilu njegov otac.

Kako je istakao, ćutao je šest godina iz obzira prema ljudima s kojima je Mengele imao kontakt proteklih 30 godina, dok je živeo u Južnoj Americi i dobijao novac koji mu je slala porodica.

Jozef Mengele dobio je sina Ralfa s prvom ženom Irene Šenbajn,s kojom je bio oženjen od 1939. do 1954. Međutim, samo formalno jer je godinama najpre učestvovao u ratu i u njemu imao jednu od najstrašnijih uloga, a potom živeo u Južnoj Americi.

Ralf je oca video triput u životu, od toga prvi put dok je još bio beba, pa se ovog susreta ni ne seća. Sledeći put su se sreli u jednom zimovalištu u Švajcarskoj kad je Ralf imao 12 godina, a nije ni znao da je to njegov otac jer mu je predstavljen kao stric Fric.

Mengele je tada došao na zimovanje u Švajcarsku, a potom se vratio u Argentinu, gde je živeo pod svojim pravim imenom. Tamo su mu se uskoro pridružili snaha Marta, s kojom je bio i na zimovanju u Evropi, i bratanac Karl Hajnc, a 1958. godine se oženio snahom i suprugom pokojnog brata.

Najpre su se venčali u Urugvaju, a potom zajedno živeli u Buenos Ajresu.
Ralf je saznao od majke ko je njegov otac tek kada je odrastao, a potom su on i Jozef Mengele održavali kontakt pišući jedan drugom pisma. Mengele je menjao adrese i južnoameričke države u kojima je živeo, a u jedno pismu mu rekao:

– Nemam ni najmanju želju da opravdavam nijednu svoju odluku, postupak ili ponašanje u svom životu… Moja tolerancija ima granice.

Susret Jozefa i Ralfa Mengelea u Brazilu

Treći put su se otac i sin sreli 1977, dok je Mengele živeo u Sao Paulu, kada je poželeo da vidi Ralfa nakon srčanog udara. Nakon što je Ralf nekoliko dana šetao po gradu, prema njegovim instrukcijama, konačno ga je posetio, a Mengele je navodno spavao na podu i dao sinu svoj krevet.

Iako se kasnije povukao iz javnosti, sedamdesetih i osamdesetih je Mengeleov sin bio spremniji da priča otvoreno o tome šta je čuo od svog oca.

Sin ga je tih dana u Brazilu ispitivao o Aušvicu, kako se on seća svega, ima li zaista ulogu koja mu se pripisuje. Tokom 14 dana, koliko su proveli zajedno, Jozef Mengele je lutao u filozofskim i pseudonaučnim pričama, izbegavao suštinska pitanja, opravdavao svoje fašističke stavove, koji su uključivali čak i kritiku evolucije. Nije imao odgovor na Ralfovo pitanje „kako je moguće da osakaćeni i deformisani ljudi imaju briljantan um“ već je nastavljao da brblja. Na Ralfovu molbu da mu objasni zašto misli da su neke rase superiornije od drugih, davao je nenaučne argumente.

Imao je nagle promene raspoloženja, pričao o samoubistvu, pokazivao svoju preku narav, da je depresivan. Kako je objasnio Ralf, tada zapravo nije saznao ništa o tome šta je njegov otac zapravo radio u Aušvicu, osim toga što mu je rekao da je „morao da radi svoj posao i izvršava naređenja“, kao i da „on nije izmislio Aušvic“.

Vest o smrti njegovog oca nije ga iznenadila.

Ralf Mengele posle smrti oca

Ćutao je godinama o tome ko je bio misteriozni čovek pronađen u Sao Paulu, a progovorio je 1985. po cenu toga da porodica prekine kontakt s njim. Promenio je prezime u Jenkel kako njegova deca ne bi nosila teško preme prezimena Mengele.

Rolg se ponovo oglasio javno tek 2008, kada je od jevrejske zajednice tražio oproštaj. Želeo je da ode i na hodočašće u Izrael, ali je ipak odustao iz straha da će uznemiriti ljude koji su preživeli holokaust.

Od tada je živeo vrlo diskretno, pa čak nije želeo da se meša ni kada su 2017. ekshumirani ostaci Jozefa Mengelea kako bi brazilski lekari bili podučavani identifikaciji leševa.

Za vreme holokausta, Jozef Mengele je u smrt je poslao 400.000 ljudi. Iako su Mengeleovi postupci i način rada na Institutu u Frankfurtu bili po uzusima struke i, kažu naučnici, i danas bi se mogli priznati pod naučni rad, ono što je činio u Aušvicu nema opravdanja.

„Ujak Mengele“, kako se sam nazivao dok je deci delio slatkiše, injekcijom je ubrizgavao hemikalije i mastilo u oči, radio operacije bez anestezije, nepotrebne transfuzije krvi, operacije promene pola i brojne druge užase.

Nacizam je nastao u Londonu: