Slučaj ubistva Mauricija Gučija | Kurir

Italijanka Patricija Ređijani pre 30 godina naručila je ubistvo svog muža Mauricija Gučija, nakon što ju je ostavio i otišao sa drugom ženom. Ceo slučaj izazvao je svetsku pažnju, a ona ni u jednom momentu nije porekla da je naručila ubistvo.

Jedan od prvih poteza nakon izlaska iz zatvora bio je šoping u prestižnoj ulici Via Monte Napoleone – milanskoj verziji londonske Bond ulice – odevena u upadljiv nakit i sunčane naočare nalik onima koje nose filmske zvezde, dok joj je na ramenu sedeo veliki ara papagaj.

Pogledajte kako danas izgleda Patricija –  najpoznatija Crna udovica:

– Nikada u životu nisam radila, ne planiram ni sada – rekla je kad su je opkolili mediji. 

Ubistvo 46-godišnjeg Mauricija Gučija jednog jutra na crvenom tepihu foajea njegove kancelarije, kao i suđenje koje je usledilo, fascinirali su Italiju krajem devedesetih godina. Bio je to pravi senzacionalistički završetak jednog doba.

Ređani, koju su sedamdesetih i osamdesetih nazivali „Liz Tejlor luksuznih brendova“, odmah je postala osumnjičena. Otvoreno je pretila da će ubiti Gučija nakon njihovog raskida. Ali, bez dokaza, zločin je ostao nerešen gotovo dve godine. Tek nakon dojave uhapšena je 1997, zajedno sa još četvoro ljudi, uključujući i plaćenog ubicu.

Nakon što je Ređani uhapšena, mediji su je nazvali „Crna udovica“ i širili sve moguće stereotipne teorije o njenim motivima. Bila je ljubomorna na Mauricijevu devojku, želela je njegov novac, bila je ogorčena zbog njegovog zanemarivanja, jednostavno je poludela. Ako u svemu tome i ima zrnce istine, postojalo je i nešto dublje.

„Sve što je Ređani bila proizašlo je iz njenog statusa Gučijeve supruge. To je bio njen ceo identitet, čak i nakon razvoda. Bila je besna na Mauricija što je prodao firmu“, rekla je za Gardijan Đuzi Fere, iskusna modna novinarka i kritičarka. 

Čak i nakon izlaska iz zatvora, nije mogla da se odrekne tog statusa. 

Patricija je rekla za list „La Republika“ 2014. da, sada kada je ponovo slobodna, želi da se vrati u kompaniju. „Treba im neko poput mene“, rekla je. „Još uvek se osećam kao Guči – zapravo, najviše od svih.“

Ređani ni danas ne priznaje da je bila u zatvoru, već ga naziva „moj boravak u rezidenciji Vitore“.

Rođena je u malom mestu van Milana, kao ćerka konobarice i znatno starijeg muškarca koji se obogatio u transportnom biznisu. 

Bili su veoma bogati, ali nisu pripadali milanskom visokom društvu.Kao mlada, volela je luksuz – otac ju je razmazio bundama od nerca i brzim automobilima – i nekako se probila do elite.

„Upoznala sam Mauricija na jednoj zabavi i on se ludo zaljubio u mene. Bila sam uzbudljiva i drugačija“, otkrila je Ređani.
Gučijevi su bili iz Firence, pa se i Mauricio osećao kao autsajder u Milanu.

„Isprva nisam mislila ništa posebno o njemu. Bio je tih dečko sa pomalo krivim zubima“, otkrila je.

Imala je i druge udvarače, ali je mladi Guči bio uporan i osvajao je svim bogatstvom koje mu je bilo na raspolaganju.

Venčali su se 1972. godine kada su oboje imali oko 24 godine. Ova brak izazvao je raskol između Gučijevog oca Rodolfa, jednog od sinova Gučija Gučija, koji nije odobravao poreklo Ređani i, bez sumnje, njen jasan i snažan karakter. Mauricio je bio jedino dete čija je majka umrla kada je imao pet godina, a njegov otac je bio previše zaštitnički nastrojen.

„Mauricio se osećao slobodno sa mnom. Zabavljali smo se, bili smo tim“, rekla je Ređani.

Rodolfo se smekšao nakon što je Ređani rodila ćerku Alesandru i video da je ona „stvarno volela Mauricija“. Stariji Guči je kupio paru brojne nekretnine, uključujući luksuzni penthous u Njujorku u Olimpijskoj kuli.

Kao pioniri slavnih parova, vozili su se po Menhetnu u limuzini sa personalizovanim registarskim tablicama „Mauizia“. Provodili su vreme sa Džeki Onasis i porodicom Kenedi kada su svi bili u gradu.

„Bili smo prelep par i imali smo prelep život, naravno. Još uvek me boli da pomislim na to“, govorila je.

Sve je počelo da se raspada nakon smrti Rodolfa 1983. godine, kaže Ređani, kada je Maurizio nasledio 50% udela u Gučiju.
„Maurizio je poludeo. Do tada sam bila njegov glavni savetnik za sve što se tiče Gučija. Ali želeo je da bude najbolji i prestao je da me sluša.“

Brend Guči je gubio prestiž zbog prekomernog licenciranja svog poznatog logotipa sa dvostrukim G-om i masovne proizvodnje platnenih torbi. Mauricio je imao plan da ga vrati na visoki nivo tako što bi se vratio prelepom zanatskom radu na kojem je kompanija bila zasnovana.

Godinama se borio sa svojim ujakom i rođacima, koji su zajedno držali drugi deo firme, dok nije izveo plan da ih otkupi uz pomoć Investcorpa. Brak para je počeo da se raspada usput.

Izgleda da je Maurizio bio umoran od Ređanijevog stalnog „mešanja“, pa je jedne večeri spakovao torbu za noć i otišao. U međuvremenu, firma je gubila milijone pod njegovom kontrolom.

Ređani je bar bila u pravu u tome što je Mauricio loše upravljao poslom i nije stvarao dovoljno prihoda da sprovede svoje velike ideje. Njegovo lično bogatstvo je opadalo, pa je bio primoran da proda Guči potpuno Investcorpu za 120 miliona dolara 1993. godine.

„Bila sam ljuta na Mauricia zbog mnogo, mnogo stvari u to vreme. Ali pre svega, zbog ovoga. Zbog gubitka porodičnog biznisa. Bilo je glupo. Bio je to neuspeh. Bila sam ispunjena besom, ali nisam mogla ništa da uradim. Nije smeo to da mi uradi“, govorila je u suzama.

Đuzepe Onorato je pometao lišće unutar lukova vrata Via Palestro 20, elegantne zgrade u kojoj je Maurizio Guči imao svoj privatni kancelarijski prostor, u 8:30 ujutro 27. marta 1995. godine.

„Bio je to lep prolećni jutro, veoma tiho. Gospodin Guči je stigao noseći neke časopise i rekao dobro jutro. Onda sam video ruku. Bila je to prelepa, čista ruka, i držala je pištolj“, rekao je Ontario, koji je u tom momentu bio portir zgrade.

Pištolj je ispalio tri metka u Gučija dok je išao uz stepenice, a četvrti u njegovu glavu dok je padao.

„Mislio sam da je to šala. Onda me je ubica video. Podigao je ponovo pištolj i ispalio još dva puta. ‚Šteta‘, pomislio sam. ‚Ovako ću umreti“, otkrio je.

Onorato se ne seća kako je stigao do stepenica foajea nakon što je dva puta pogođen u ruku, ali je tamo sedeo u lokvi krvi kada su stigli karabinjeri.

„Držao sam gospodina Gučija za glavu. Umro je u mojim rukama“, rekao je bivši portir.

Ubica je nestao u jutarnjoj gužvi u Milanu. Posledice za portira nisu bile lake. Kao jedini direktni svedok, Onorato je bio uplašen da će ubica ponovo doći.

„Bio sam siromašan, pa sam morao da se vratim na posao u Via Palestro 20 kada sam se oporavio. Svaki put kad bi neki neprijateljski izgledajući stranac prišao, imao bih napad panike.“

Onorato nije jedina osoba čiji je život preokrenut zbog ubistva. Paola Franči, bila je partnerka Gučija pet godina pre njegove smrti. Par je delio raskošni apartman u centru grada, na bulevaru Corso Venezia, zajedno sa Frančinim 11-godišnjim sinom Čarlijem, a planirali su da se venčaju.

Visoka i plavuša, Franči nije imala mnogo bolju sudbinu od Ređani u medijskom izveštavanju suđenja, koje ju je često prikazivali kao sponzorušu i ljubavnicu.

„Moj bivši muž, kojeg sam ostavila zbog Mauricija, bio je još bogatiji, tako da je to sve bilo glupost“, govorila je.

Tokom suđenja pojavilo se da je Ređani vršila pritisak na svoje angažovane saučesnike da izvrše ubistvo brzo, pre nego što se venčaju. Najbolja drugarica Patricije Guči sveodčila je tada da ona i nije mogla da podnese pomisao da neka druga žena zauzme njeno mesto kao gospođa Mauricija Gučija – i sa tim moć, status i novac koji je „zaradila“.

Takođe se bojala da bi njene ćerke mogle izgubiti deo ili celokupnu nasledstvo ako bi par imao decu.

Dan nakon ubistva, primila je nalog za iseljenje od Ređanije, da se iseli iz velikog stana koji je delila sa Gučijem. Notarski vreme pečat, Franchi je primetila, pokazao je da su papiri pripremljeni u 11 ujutro prethodnog dana – manje od tri sata nakon što je Maurizio umro. Kada je Franchi napustila stan na Corso Veneziji, Ređanijeva je sa ćerkama uselila tamo. Živela je u luksuzu sledeće dve godine, dok jedan od njenih saučesnika nije hvalio ubistvo pogrešnoj osobi.

Taj čovek je obavestio policiju, koja je pokrenula šemu za prevare kako bi navela Ređanijevu i njenih četvoro plaćenih saučesnika – njenu prijateljicu Pinu Auriemmu, prijatelja Auriemme koji je postavio ubicu, samog ubicu i vozača koji je pobegao – da diskutuju o zločinu na prisluškivanim telefonima.

To je uspelo. Među drugim dokazima koje su pronašli u Ređanijevoj kući bila je njen Cartier dnevnik, koji je imao jednogodišnji unos za dan smrti Gučija: „Paradeisos“ – grčka reč za raj.

Na suđenju, Ređanijeva je priznala da je platila Auriemmi oko 200.000 funti, ali je negirala da je to bilo za ubistvo, tvrdeći da je Auriemma sama organizovala ubistvo i pretila da će je optužiti ako ne plati.

„Vredelo je svaku paru“, priznala je na kraju Ređanijeva.

 Bonus video: Žena se udala za kuma na svom venčanju