Socijalna lenjost – sveprisutniji fenomen bez obzira na posao kojim se bavite

Zaposleni obično obraćaju manje pažnje kada rade sa robotima – baš kao što je to slučaj kada rade sa uglednim kolegama, pokazuju rezultati studije.

Ljudi imaju tendenciju da manje pažnje posvećuju zadacima kada rade zajedno sa robotom, zaključak je istraživanja tokom kojeg su pronađeni dokazi o tzv. social loafing-u (socijalna lenjost) koja se javlja kada članovi tima ulažu manje truda ako misle da će ih drugi pokriti.

Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Berlinu navode da ljudi robote vide kao deo svog tima. Tamo gde misle da kolega – ili tehnologija – radi posebno dobro ili gde misle da njihov doprinos ne bi bio cenjen, ljudi imaju tendenciju da zauzmu opušteniji pristup.

„Timski rad dolazi uz mešovitu korist. Zajednički rad može motivisati ljude da rade dobro, ali takođe može dovesti do gubitka motivacije jer individualni doprinos nije toliko vidljiv. Zanimalo nas je da li možemo da pronađemo i takve motivacione efekte kada je timski partner robot“, rekla je Ditlind Helene Cimek, liderka tima koji je sproveo istraživanje čiji su rezultati i zaključci objavljeni u časopisu Frontiers in Robotics and AI.

Tim je testirao svoju hipotezu tražeći od grupe radnika da provere kvalitet niza zadataka, od kojih je polovini rečeno da je zadatke obavljao robot.

Iako nisu direktno radili sa robotom, ti ljudi su ga videli i mogli su da čuju kako radi. Od svih zaposlenih traženo je da izvrše proveru grešaka na materijalima pripremljenim za štampu.

Njihovu aktivnost pratili su istraživači, koji su zamaglili slike koje su radnici dobili, pokazujući im samo sliku kada je aktivno otvorena tokom provere.

U početku nisu pronađene statističke razlike u vremenu koje su dve grupe – oni kojima je rečeno da rade sa robotom i oni koji su za saradnike navodno imali ljude – proveli pregledajući materijale ili u konkretnoj oblasti u kojoj su tražili greške.

Međutim, kada su istraživači analizirali učinak učesnika, otkrili su da oni koji rade sa robotom uočavaju manje grešaka nakon što vide da je robot uspešno označio mnoge greške.

Stručnjaci objašnjavaju da bi uzrok toga mogao da bude fenomen zvani socijalna lenjost, kod koje se ljudi manje angažuju kada osete da je kolega ili resurs pouzdan.

Dok su učesnici, od kojih je zatraženo da ocene sopstveni učinak, mislili da posvećuju jednaku količinu pažnje, istraživači su smatrali da su podsvesno počeli da pretpostavljaju da je robot dobro prepoznao greške.

„Lako je pratiti gde osoba gleda, ali je mnogo teže reći da li se te vizuelne informacije dovoljno obrađuju na mentalnom nivou“, rekla je dr Linda Onaš, jedna od autorki studije, piše Guardian.

Foto: Chris Benson on Unsplash