radiobalkanfox
Kineski naučnici su kako tvrde stvorili stvorenje „bez presedana“ u laboratorijskim uslovima.
Kada razmatramo termin himere, prva pomisao koja nam pada na pamet je mitološko biće sa telom i glavomu lava, repom zmije i leđima na kojoj se nalazi glava koze koja bljuje vatru. I u ovom opisu delimično leži i odgovor na pitanje: šta su to himere u medicini?
Himere nastaju kada se najmanje dve oplođene jajne ćelije spoje, dok svaka ćelija zadržava svoje specifične osobine, što rezultira da organizam ima mešavinu tkiva različitih genotipova. Pa su tako istraživači u Kini iskoristili pluripotentne matične ćelije dva genetski različita oplođena jajašca iste vrste majmuna (Macaca fascicularis) da bi stvorili jednog živog makaka koji se hrani rakovima.
Drugim rečima, njegove ćelije i tkiva su stvorena od matičnih ćelija embriona donatora i od embriona domaćina. Kada su naučnici ispitali 26 različitih tipova tkiva u njegovo telu, otkrili su da je udeo doniranih matičnih između 21 posto do 92 posto, u zavisnosti od organa. Što se smatra izuzetno visokim odnosom ćelija izraslih iz matičnih ćelija u odnosu na prethode slučajeve.
Ova činjenica posebno intrigira ako se uzme u obzir da je majmun preživeo deset dana pre nego što je eutanaziran, za razliku od prethodnih subjekata koji su imali i mali udeo ćelija donora u različitim tkivima, između 0,1 i 4,5 posto. Ali i činjenice da je on imao zelene oči i svetleće vrhove prstiju.
– Konkretno, ovaj rad bi mogao da nam pomogne kako da generišemo preciznije modele majmuna za proučavanje neuroloških bolesti, kao i za druge studije iz oblasti biomedicine – kaže reproduktivni inženjer i autor Džen Liu iz Kineske akademije nauka.
S druge strane, ovo je pokrenulo debatu o etičkom pitanju eksperimenta.
Istraživanje bi kako tvrdi Liu, moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju ranu fazu diferencijacije matičnih ćelija kod primata, i da dokažu kako pluripotentne imaju sposobnost diferencijacije in vivo u sva različita tkiva koja čine telo majmuna.
Studija je objavljena u časopisu Cell.
Stasita, skoro 185 centimetara visoka, sa sklonošću ka jarkim bojama, strašću za cigaretama i neverovatnim umetničkim darom danska kraljica Margareta, koja će se 14. januara povući sa trona, jedna je od najdugovečnijih, najcenjenijih i najzanimljivijih evropskih monarha.
Dodaj komentar