radiobalkanfox
„Sindrom božićnog srca“ nije samo vezan za emocije, kako se često misli, već je povezan s rizicima za srce koji nastaju usled zloupotrebe alkohola, stresa i prejedanja tokom prazničnih dana.
Praznični stres, obilni obroci, porodična okupljanja, ali i hladnoća, koja dodatno opterećuje srce, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Profesor doktor Petar Otašević, kardiolog, objasnio je simptome „sindroma božićnog srca“, koji se mogu pojaviti kod pacijenata tokom prazničnog perioda.
— Prvi je osećaj ubrzanog rada srca koji nastaje zbog previše unosa alkohola i hrane i može nastati bol u grudima, visok pritisak i ozbiljne aritmije — rekao je profesor Otašević.
Božićni srčani sindrom javlja se često samo kada nema mnogo aktivnosti i kada se ne radi, pa se često konzumira nezdrava hrana i popije koja čašica više.
— Umerenost je stvar karaktera. Potrebno je znati svoje granice u kojima treba i ostati kada su u pitanju hrana i piće. Ako imate neku bolest ili ste u starijoj dobi treba da budete oprezni i da obavezno redovno uzimate lekove — istakao je profesor.
Profesor navodi da su ovi problemi najučestaliji ponedeljkom.
Kako hladno vreme utiče na kardio vaskularne bolesti?
— Tokom hladnih dana skupljaju se krvni sudovi i u tom periodu, kao što je i poznato, češće imamo problema sa akutnim infarktima miokarda i šlogom. Čišćenje snega je težak fizički zadatak koji zahteva dobru fizičku formu, pa se treba čuvati — rekao je profesor.
Srčani udar je uvek opasan, i kad je blaži, i kad je jači. Često nismo ni svesni da smo imali srčani udar koji je ostavio posledice.
— Postoje grupe bolesnika kod kojih su ti simptomi odsutni, kao recimo kod dijabetičara, jer ako dijabet dugo traje, on može da napadne nerve i te osobe ne osećaju bol koji je alarm da nešto nije u redu. Kod žena to ne mora biti bol u grudima, može biti bol u ramenu ili jednostavno nedostatak vazduha. Ako se osećate bitno lošije nego što je vaše uobičajeno zdravstveno stanje, potrebno je potražiti lekarsku pomoć — rekao je profesor.
Koji su faktori rizika različitih pacijenata?
— Faktori rizika su univerzalni, to je povišen krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol i odgovarajući način života. Žene, naročito posle 65 godine budu u problemu od nastanka kardio vaskularnih bolesti — navodi profesor Otašević.
Kako živeti posle moždanog udara, infarkta?
— Preventiva je nešto što nam kao naciji nije jača strana i mi generalno ne idemo kod lekara kada smo zdravi, a u tome je ključ sprečavanja kasnijih komplikacija. Ono što mi kao lekari, pogotovo kardiolozi savetujemo, da do 40 godine svakih dve ili tri godine idemo na preglede, a posle 40. godine na pregled treba ići jednom godišnje. Ako ste naizgled zdravi, kontrolišite svoje zdravlje — navodi profesor.
Dodaje da emocije mogu biti i pozitivne i negativne, radost ili depresija, naročito kod starijih ljudi. Utiče i stres koga se treba čuvati.
— Preporuka je održavati zdrav način života,redovno vežbanje, umerena ishrana…— rekao je kardiolog prof. dr Petar Otašević.
Bonus video:
Alo
Dodaj komentar