Šta se desilo Šeherezadi 1002. noći?

Persijska književnost, putem koje su možebitno indijske priče i našle put ka Bliskom istoku, najverovatnije je iznedrila i okvirnu priču, onu o Šeherezadi.

Trebalo bi da je svi znamo: „sasanidski” kralj Šahrijar, koji „vlada Indijom i Kinom”, iznenađen neverstvom žene svog brata, rešava da se bliže pozabavi svojom suprugom; zaprepašćen saznanjem da su njena neverstva još veća, dolazi do uverenja da su „sve žene iste” i naređuje njeno pogubljenje.

Posle toga pokreće niz venčanja s devicama, koje daje likvidirati odmah sutradan, pre nego što dobiju priliku da ga prevare i obeščaste. Ali devica je u kraljevini sve manje i manje, i na kraju njegov vezir više ne može da pronađe nijednu: tada se prijavljuje vezirova kći Šeherezada, na šta ovaj nerado pristaje.

Prve bračne noći, posle konzumacije braka, domišljata Šeherazada pita kralja da li može da se pozdravi po poslednji put sa svojom sestrom Dunjazadom, koja potom, po sestrinoj instrukciji, u prisustvu kralja od Šeherezade traži da joj po poslednji put ispriča jednu priču.

Šeherezada počinje da pripoveda, noć polako protiče, i ona pred zoru staje nasred priče; kralj traži da je dovrši, ali ona se izgovara manjkom vremena, pa joj ovaj štedi život da bi naredne noći čuo ostatak priče. Ali naredne noći ona završava jednu i ima vremena da počne narednu, još uzbudljiviju priču, koju opet ostavlja nedovršenom, i tako dalje…

Trebalo bi svi da znaju i kraj, ali ispostavlja se da to i nije baš slučaj: da Šeherezada priča da bi odložila svoju smrt, to većina ljudi zna, ali šta biva nakon što završi sve priče, s tim već stvari stoje drugačije.

A dešava se da je, završivši hiljadu i prve noći hiljaditu priču koju je počela prethodne večeri, Šeherezada zamolila kralja da joj dozvoli da se oprosti od tri sina koja mu je rodila dok je pripovedala; ali kralj se u međuvremeno ludo zaljubio u nju, ona mu je povratila veru u žene, pa mu nije ni na kraj pameti da je pogubi. Umesto toga, učinio ju je svojom kraljicom.

(Espreso/Telegraf.rs)