Šta se ne sme raditi na crveno slovo

Možda vam se desilo ako ste sa severozapada Srbije da vam je baka sugerisala dok ste bili dete da, ne pevate za stolom i dok jedete jer može vam se dogoditi da „nađete ludog muža“. Ovo je samo jedno od sujeverja koja su rasprostranjena i veoma snažna kod nas.

Jedno od njih svakako je i kada vam crna mačka pređe put. U ovom slučaju videćete mnoge, čak i muškarce da se vraćaju tri koraka unazad kako ih ne bi pratila loša sreća.

Evo koja su još sujeverja kod Srba.

Pojedi sve mrvice sa stola – u suprotnom, novčanik će ti biti stalno prazan.

Pojedi sve sa tanjira – jer u suprotnom ostavljaš sve neprijatelju.

Ne treba se nikako neumiven javiti nikome ujutru, a ako to ne možete izbeći onda morate da naznačite: „Dobro jutro, nisam se umio/la!“

Ne valja nakon što pojedete jelo da trljate hlebom i kupite ostatke kako biste ih pojeli. U tom slučaju na dan vaše svadbe, padaće kiša.

Kada se ogledalo razbije, čeka vas 7 godina nesreće.

Ne poklanjajte ljudima upaljač ili ogledalo, u tom slučaju sledi svađa.

Nikada ne prelazite ravno preko raskrsnice, jer može vam se desiti da pokupite nečije čini.

Ako te trudnica uhvati za nos, ti si sledeća.

Prosipanje vode za nekim ko je krenuo na važan put, sastanak: „Da sve teče kao hladna voda!“

Ipak, kada je reč o pravilima koja se odnose na praznike, zasnovana su na istinskoj veri i treba ih se pridržavati i poštovati ih.

Mnoga verovanja vezana su za praznike koji su u kalendaru obeleženi kao crveno slovo. Tako se za recimo Veliki petak treba uzdržati od bilo kakvih poslova u kući ili polju. Pored toga postoje i mnogi običaji za koje se veruje da donose radost i blagostanje.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.

Crveno slovo u kalendaru označava veliki praznik ili velikog svetitelja. Prema verovanju, pred bogom su svi svetitelji veliki , ali o tim praznicima crkva želi da pokaže narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi, odlazi u crkvu, posvećuje se porodici, gde se hrišćani uče vrlinama.

Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila značajnim događajima iz Isusovog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišćani praznuju, odnosno, ne rade.

U kući se obavljaju samo nužni poslovi – pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim preduzećima, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kući, treba da praznuju, odnosno da izostave neke svoje poslove koje svakodenvno obavljaju kod kuće.

Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduzeća, i da taj dan na miru, sa svojim ukućanima, posveti svojoj slavi i prazniku.

Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.

Crno podebljano slovo je više istorijski momenat. Za vreme Austrougarske kada su Srbi tražili da ne rade za praznike, država je videla koliko praznika ima, pa je ispalo da Srbi više ne rade nego što rade. Stoga se promenilo obeležje nekih praznika, pa su crvena slova postala podebljana crna.

(Espreso/Srbija danas)