radiobalkanfox
Taj gest ste sigurno videli bezbroj puta – vernik prilazi svešteniku i ljubi mu ruku. Ako i vi spadate u vernike, onda ste i sami to učinili mnogo puta, ali – da li znate zašto i šta taj čin simbolizuje? Čin ljubljenja ruke svešteniku sastavni je deo onoga što se naziva hrišćanska norma.
Ovaj gest izaziva mnogo pažnje i o njemu se mnogo diskutovalo. Za neke je ljubljenje ruke svešteniku sastavni deo hrišćanske prakse i nezamislivo je otići u crkvu bez toga. Drugi ga vide kao tradiciju. Treći smatraju da je prevaziđen, pa čak i neprijatan, dok su neki isticali higijenski aspekt samog čina. Ipak, malo ko zapravo zna šta čin ljubljenja ruke svešteniku zapravo simbolizuje. – Odgovor na ovo pitanje možemo potražiti u odgovoru na pitanje zašto hrišćani celivaju svete ikone. Kao što ukazujemo poštovanje ikonama na kojima su prikazani Gospod, Bogorodica i svetitelji, a ne drvetu ili boji od kojih su ikone napravljene, tako i celivajući ruku svešteniku, ne celivamo ruku tog konkretnog čoveka kao jedinke, već izražavamo poštovanje njegovom sveštenom pozivu i blagodati koja kroz njega dolazi do nas. Dakle, ljubeći ruku svešteniku, mi zapravo zahvaljujemo Bogu što je omogućio da kroz jedno grešno ljudsko biće dođu Njegovi blagoslovi – objašnjava za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.
Čin ljubljenja ruke svešteniku je završni deo uzimanja blagoslova. Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da formiraju slova IS HS, poznata kao „Hristogram“, pri čemu kažiprst ostaje uspravan čineći slovo I, srednji prst se savija u polukrug čineći slovo S. Domali prst se ukršta sa palcem čineći slovo H, a mali prst se savija u polukrug čineći još jedno slovo S.
– Osim blagoslova, za koji sveštenik moli Boga pre samog celivanja ruke, sveštenici učestvuju u Svetim Tajnama (krštenje, venčanje, ispovest…) i zbog toga se njihovoj uzvišenoj službi ukazuje čast kroz ovaj čin celivanja, a ne ličnosti pojedinca – ističe profesor Ivan Neđić.
Od tri stepena sveštenstva – đakonskog, svešteničkog i arhijerejskog, blagoslov se traži od svešteničkog i arhijerejskog, ali ne od đakonskog. Kod monahinja se ne traži blagoslov jer nemaju Svetu Tajnu sveštenstva, iako mnogi vernici često celivaju ruku igumaniji manastira, što je zapravo čin poštovanja.
– Posebno je zanimljivo da dok god sveštenik obavlja svoju službu i pravilno vrši Svetu Tajnu, blagodat Svetog Duha u tim činovima uvek prisustvuje, bez obzira na moralni život sveštenika. Naravno, nemoralan sveštenik, posebno ako ne vodi računa ni o ponašanju ni o higijeni, neće ulivati poverenje ljudima, ali Bog i dalje deluje kroz njega jer ne želi da zbog nepodobnog sveštenika kazni narod koji mu je poveren – zaključuje profesor Neđić.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar