radiobalkanfox
Njegova priča, zabeležena u intervjuu iz 1974. godine, fascinira ljude čak i danas. Novinar Ljubomir Tešić opisuje Stanimira kao pustinjaka 20. veka, uporedivši ga sa srednjovekovnim usamljenicima i fanaticima poput Petra Koriškog.
Stanimirov beg u divljinu počeo je kada je imao 20 godina, inspirisan snom u kojem mu je majka bila prokleta, što ga je nateralo da zauvek napusti ljude.
Od tog trenutka, živeo je kao pračovek u divljini, bežeći od svakog kontakta sa društvom.
Njegov dom su bile skromne kolibe od blata, a životna svakodnevica svedena na sakupljanje plodova i lov.
Iako je u mladosti bio obrazovan i važio za dobrog đaka, povukao se u svet knjiga, što je, prema seljanima, uticalo na njegovu ličnost i dovelo do toga da postane čudak.
Njegov osećaj za komunikaciju s ljudima gotovo je nestao, a svoj govor obojio je arhaičnim i nepovezanim izrazima.
Foto: Shutterstock
Njegova nesvakidašnja egzistencija intrigira ne samo lokalne meštane, već i naučnike koji su Stanimira videli kao predmet interesovanja za sociologiju, psihologiju i filologiju.
Ovaj pustinjak je imao stroga pravila – nikada nije dolazio u kontakt sa ženama i bio je duboko ubeđen da je njihov susret opasan, poredeći ih sa zmijama.
Stanimir je bio poznat po svojoj fizičkoj izdržljivosti i čvrstoj volji, što mu je omogućilo da preživi u negostoljubivim uslovima planine.
Njegova sudbina je, na kraju, ostala enigma – čovek koji je odbacio sve tekovine civilizacije i živeo u potpunoj izolaciji, motivisan unutrašnjim strahovima i osećajem ugroženosti.
Dodaj komentar