Stefan Jevtović kako je umesto fudbalera postao glumac

Mladi glumac Stefan Jevtović osvojio je simpatije žirija i publike na nedavno završenim 58. Filmskim susretima u Nišu. Prve večeri osvojio je nagradu „Glumac večeri“ s najviše glasova prisutnih gledalaca na Tvrđavi, a na zatvaranju je dobio i specijalno priznanje žirija za ulogu u filmu „Ko živ, ko mrtav“ autora Radeta Ćosića.

Zanimljivo za ovog momka je da je rođen u Čikagu i da se dvoumio da li da karijeru posveti fudbalu ili glumi. Bio je na probi tri meseca u Crvenoj zvezdi, ali je umetnost bila jača. Nastupao je za fudbalski klub Brodarac sa Starog sajmišta u Beogradu. Sa stadiona popularno nazvanog Bombonjera mogao je da se preseli na Marakanu, mada je ljubav prema glumi očigledno pobedila.

– Igrao sam u omladincima Crvene zvezde i za Brodarac. Onda sam otišao na probu u Zvezdu, ali igrao sam sa sada velikim igračima kao što su Dejan Joveljić i Aleksa Terzić. To su ljudi, dobri drugari, ali potpuno su u tome, posvećeni su fudbalu. Nije mi ničega žao. Drago mi je što sam bio deo mog omiljenog kluba, koji volim najviše na svetu – kaže mladi glumac, koji i danas rekreativno igra fudbal za Brodarac.

U krimi-komediji „Ko živ, ko mrtav“ Stefan igra Zelju.

– Ovo je moja debitantska uloga na filmu i koliko vidim po reakciji publike, sve je ispalo dobro. Zaista hvala ljudima koji su glasali za to da postanem glumac prve večeri festivala. Imali smo ideju za film i sumnjam da bi sve to ispalo ovako dobro da nije bilo Radeta Ćosića, koji mi je iskustvom i idejama pomogao. On je ipak prvo glumac – priča Jevtović.

Stefan je završio glumu u klasi Vide Ognjenović. On kaže da mu drugari sa studija kao porodica.

– Uvek u životu čovek dođe do onog pitanja da li želi da se bavi onim čim se bavi. Tako sam i ja rođen u Čikagu i onda sam kao momak postavio sebi neka pitanja i odlučio da upišem fakultet u Beogradu. Nisam zažalio što sam došao iz Čikaga. Ne, ne. Jesam imao tamo prijatelje, neku vrstu već ustaljenog života, ali ne, nisam zažalio. Moj put zasad ide kako treba i mislim da trenutno iskorišćavam sve što mogu. Imam velike ambicije, tako da sam postavio ispred sebe petogodišnji plan (smeh). Šalim se, želja je da samo radim – priča Jevtović za Kurir.

On je odmah nakon završenog fakulteta igrao jednu od zapaženih uloga u Zvezdara teatru u predstavi „Berači snova“ u režiji Božidara Đurovića. Stigla je ubrzo ponuda se priključi ekipi „Državnog službenika“.

– U filmu „Ko živ, ko mrtav“ sam odigrao prvu glavnu ulogu. Ove ostale i tokom studija i kasnije su bile manje-više epizodne. Nekako zasad imam u svim tim delima dobru ekipu oko sebe, i reditelje i glumce. Pored Radeta Ćosića, nekako sam se zbližio s Ljubomirom Bandovićem, zovem ga striko Ljubo (zbog fizičke sličnosti), i Milanom Vasićem. Tako smo se nekako uklopili u tom glumačkom svetu da se razumemo i na sceni i van nje. U filmu je svakako nezaboravna saradnja s Trivanom (glumi Bandović). Čuo sam da je neko primetio da bi Zelju i Trivana trebalo staviti u auto da putuju na kraj sveta i bilo bi komično ma šta da pričaju. I jasno je na prvi pogled da bi to bilo zaista zanimljivo – zaključuje glumac.

Rođen sam u Čikagu, ali mi duša pripada ovde

Stefan je sa nepunih 18 godina upisao fakultet i napustio Ameriku.

– Bez obzira na Čikago, nešto me je stalno vuklo ovde. Jesam rođen tamo, ali mi duša pripada ovde. Svako leto sam dolazio ovde, sa tri godine su me poslali da se krstim u Ostrogu. Naša zajednica tamo je jaka, ali nostalgija vuče, nema šta da se priča. Imao sam prijatelje tamo i sve je to u redu, ali nisam propuštao priliku da dođem. Neki od mojih prijatelja, na primer, nisu mogli toliko često da putuju u Srbiju, neki nemaju sređene papire. Našao sam načina za sve i sada mi je gluma na prvom mestu – naglašava Jevtović.

Kurir.rs/ Marko Smiljković

Bonus video:

Kurir