„Sve je moguće, ja sam dokaz“, a evo i kako to uspelo ovoj hrabroj ženi! (FOTO)

Strast i posvećenost – dve su ključne reči uspeha Anite Mrše (43). Naime, reč je o umetnici koja je za samo nekoliko meseci od apsolutnog početnika došla do nivoa profesionalnog slikara pred čijim delima zanemite. 

Kompozicija boja, svetla i realnosti je nešto po čemu se ističu njene umetnine s finim detaljima i ličnim pečatom kojim odiše svako delo. 

„Sve je moguće – ja sam dokaz“

Kako je za Srećnu Republiku ispričala Anita, nikad ranije nije verovala da poseduje talenat za slikanje i crtanje. Ali, ona je dokaz da kad nešto volite, u njenom slučaju slikanje, nije presudan urođeni dar.

– Nikad nisam crtala i slikala, to je za mene bilo toliko nedostižno i nemoguće. Kao i većina ljudi, nekako sam verovala da je to talenat sa kojim se rađaš ili ne, a ja sam smatrala da ga definitivno nemam. Jedino moje iskustvo su bili časovi likovnog u školi, a moji radovi se apsolutno ničim nisu isticali – započela je svoju priču Anita. 

Privatna arhiva

Kako je rekla naša sagovornica, nakon nekoliko veoma teških godina, razvoda, finansijskih gubitaka i loših iskustava sa ljudima za koje je smatrala da su joj bliski, Anita je odlučila da iznova izgradi svoj svet.

– Odlučila sam da se odvažim, da prkosim životu i pokušam da tražim više, da napravim život kakav želim. Htela sam da probam sve ispočetka, ovog puta mnogo pametnije. Počela sam da se okrećem svojim interesovanjima. Prvo sam radila, ali baš mnogo, na ličnom razvoju. Od nule sam odlučila da naučim da sviram ukulele, krenula sam na jahanje, polozila vožnju i kupila ozbiljniji motor, krenula da pišem s ciljem da jednog dana objavim knjigu… I onda se tu na kraju pojavilo i slikanje. Sva ta interesovanja su moji koraci ka nekoj većoj slobodi, a kreativnost je najbolji put ka tome. Slikanje je bilo nešto čemu sam se uvek divila i duboko sam cenila ljude koji se bave stvaranjem i umetnošću. Htela sam proverim koje su moje šanse da se i tu razvijem. Naišla sam na Akademiju slikanja gde sam dobila ogromno znanje i mentora, koji je verovao u mene. Već posle tri meseca rezultati su bili nestvarni – istakla je ona. 

Privatna arhiva

Ovo, inače, nije bio prvi put da je ona život počela od nule. 

– Kod mene je sve u životu išlo od nule, pa tako i moj put ka umetnosti. Studirala sam ekonomiju, master na FON-u, radim 24 godine u korporaciji, dugi niz godina sam u oblasti ljudskih resursa, a poslednjih šest godina u okviru modne industrije. Niko u mojoj porodici, niti u mom okruženju, nije iz sveta umetnosti. Sve je to bilo mnogo daleko, daleko od mene, ali sam ipak našla put. Nažalost, tek sa 43 godine, ali se vodim time da nikad nije kasno – dodala je ona.

Anita je, verovali ili ne, za samo 10 meseci od potpunog amatera postala profesionalni slikar.

– Zapravo, rezultati su došli već nakon nekoliko meseci, a sada već uveliko slikam svoje autentične slike i praktično sam profesionalno ušla u umetnost. Imam velike projekte koje radim, trenutno opremam penthaus od 400 km2 u Beogradu. Tajna je vrlo jednostavna – to je nešto što sam osetila da želim duboko u stomaku. Odlučila sam da dam svoj maksimum da vidim da li mogu da naučim i napravim nešto više. Prednost je što sam već stekla samopouzdanje s prethodnim hobijima u koje sam takođe krenula od nule. Da bih uspela, posvetila sam se slikanju 200 odsto. Već posle mesec dana sam znala da je to to, da sam stvorena za umetnost. Mislim da je tajna u posvećenosti, istrajnosti, veri i disciplini, kao i velikoj strasti koju čovek gaji prema nečemu. Tada se prave čuda i dešavaju nestvarni rezultati. Sad sa ove distance i iskustvom koje imam smatram da to može svako ako se otvori ka stvarima koje njega interesuju – poručila je Anita.

Njene slike su drugačije, autentične, a kako ističe, sve nose jaku poruku. 

– Kada sam naučila sve tehnike slikanja, sve o materijalima i završila Akademiju posle šest meseci sam krenula da radim svoje slike, da istražujem i dodatno eksperimentišem sa raznim materijalima, nekako sam dozvolila sebi da probam šta god mi padne napamet. U sustini nema nikakvog plana i strategije, puštam da me srce vodi, radim iz stomaka i po osećaju, ali sam sigurna da svaki umetnik u stvari kroz svoje radove pokazuje svoju sustinu – sebe. Za svaku sliku koju radim dajem poslednji atom snage, želim da ona opčini svakog ko je vidi i valjda se to sve nekako prenese na platno. Kod mene se, takođe, javila i potreba da prenesem svoje emocije, da ih pokažem, da dam ljudima nadu, da ih inspirišem da veruju u velike stvari. Ja sam i pre toga, a najviše kroz slikanje, videla da je svrsishodan i ispunjen život moguć i dostupan svima, samo treba imati hrabrosti, tražiti i pokušati više. Mogu slobodno da kažem da je slikanje moj način da pričam i da dam ljudima veru. Zato su na mojim slikama jake ličnosti, snažne poruke i one jednostavno prenose snagu pri prvom pogledu – kazala je naša sagovornica.

Kombinuje tehnike i materijale

Tokom Akademije Anita je prošla sve tehnike – od grafita, pastela, akrila, ulja na platnu… Nakon toga krenula je da eksperimentiše, kombinuje tehnike i isprobava sve i svašta.

– Na jednoj slici kod mene može da se nađu, pored boja, i razni materijali kao što su pur-pena, stiropor, kanapi, razni kartonski oblici…praktično sve što mi padne pod ruku. U meni postoji konstantna potreba da pomeram granice, kako u svom životu tako i u svemu drugom. Moje slike su jakih boja, čak i kada ne izlazim mnogo iz okvira, prosto se razlikuju i nikad ni sama ne znam gde će neka slika da me odvede zato što radim dosta intuitivno – iskrena je ona.

Privatna arhiva

Na pitanje šta je za nju slikanje Anita uz osmeh odgovara – sve. 

– Za mene je to sad moj put i krajnji cilj, moj ventil, meditacija, nešto što me čini živom do maksimuma, daje mi osećaj svrhe i ispunjenosti. Ja želim i dajem celu sebe tome, to je jedna posvećenost do koske, kao da stvaranjem činim da stvari budu bolje. Nikada se nisam osećala tako sjedinjeno sa sobom kao sada, jedna stabilnost iz dana u dan. Sa slikanjem sam dobila i veliku ambiciju, želju da pomeram planine, napravim čuda, a istovremeno da budem zadovoljna na samom tom putu tokom stvaranja svake slike. I želim da budem glasna, da to svi vide, malo mi je previše propagiranja stvari koje nisu ispravne. Kroz slikanje se borim za vrednosti koje su potisnute i stavljene u drugi plan. Moj krajnji cilj je da budem zapamćena kao neko ko je imao hrabrosti da traži više, pokazao da može više i dao nadu ljudima – poručila je Anita.

Kako ističe, ona duboko veruje da svako od nas može mnogo više i da sebe ni ne poznajemo dovoljno.

– Otkrila sam toliko stvari o sebi, stvari za koje ranije ni u najluđim snovima ne bih pomislila da sam sposobna za njih. Osećam neku odgovornost da više pričam o tome, jer zašto i drugi ne bi otkrili to više. Zato prikazujem transparentno svoj rast i napredak, koji se jako brzo dešava. Ljudima treba više vere u život – rekla je ona.

Anita duboko veruje da ljudi mogu da budu bolji, a učeći da slika naučila je mnogo o sebi.

– Ovo me je naučilo da se povežem sa sobom, da razumem sebe, da pokažem emocije kroz svaku sliku. Želim da se kroz umetnost borim za dobro. Znam da ljudi mogu da budu bolji, ali nekad ne znaju kako. Ako budu mogli da me čuju, možda će se bar malo zapitati, možda ću dopreti do nekoga. Osećam kao da sam otkrila nešto i želim da to širim dalje – dodala je ona.

Strpljenje i vera u sebe

Prema njenim rečima, slikanje ju je najviše naučilo srpljenju i verovanju u proces.

– Svaka slika se radi danima, neka tri, a neka 15. Na tom putu vi morate da verujete da ćete napraviti nešto sjajno,čak i kad na platnu vidite da ne izgleda dobro. To su sati i sati koje ponekad posvećujete pojedinim detaljima. Želim da svaka moja slika bude čarobna. Tokom procesa stvaranja uvek imate uspone i padove, ali je neverovatan osećaj kad je završite i ne mogu to da uporedim ni sa čim. Svih 10 meseci unazad jako slabo spavam jer samo razmišljam o slikama, nekad o idejama, a nekad je to upravo nalet pozitivne energije i sreće kad se slika završi. Umem čak da sedim i da ih samo gledam usred noći. Bez obzira na to što slikanje izgleda kao mirna aktivnost, ona je kao adrenalinska zavisnost jer postajete zavisni od tog dobrog osećaja dok stvarate – iskrena je naša sagovornica.

Privatna arhiva

Anita otkriva da nije neko ko se vezuje za materijalne stvari, ali ne krije da joj je teško da se odvoji od slike u koju je utkala deo sebe. 

– Ja nisam neko ko se vezuje za predmete, meni možete sve da uzmete, a da ne trepnem. Ali, na slike sam ekstremno osetljiva. Za mene su one moja životna ostavština, delići mene same, moje ruke, noge, glava… Jako mi teško pada odvajanje od svake, kao da tražim sigurnost da će dobro voditi računa o njoj da bi mi bilo lakše. Ali, s druge strane, želim mnogo da stvaram i znam da je jedino rešenje protok slika da bih mogla da stvorim nove. Zato sam stvorila novu viziju, da ulepšam prostore i doprem do srca ljudi preko njih – iskrena je ona.

Na pitanje kako zamišlja sebe za 10, 20 godina kad je slikanje u pitanju, Anita otkriva da namerava da napravi nemoguće. 

– Moji planovi su zaista veliki i neću da budem skromna, nameravam da napravim nemoguće. Nije mi motiv zarada, već se to pretvorilo u misiju života, borbu za nešto više. Ono što znam je da ću puno stvarati i da ću nalazi sve moguće načine da što više ljudi vidi moje slike. Znam da ću raditi sve bolje i bolje, jer ne želim da budem u zoni komfora, već mi je plan da istražujem, inoviram stalno, da one budu specificne, prepoznatljive, drugačije, moderne i neophodne. Moj fokus je na jedan totalno urban i moderan stil, kao spoj mode i umetnosti – zaključila je Anita Mrša.

BONUS VIDEO: