Sve o poremećaju narcisoidnosti – narcizam

Ako narcis ode kod terapeuta da proveri da li je narcis – to zvuči kao šala. Narcisi nikada ne dolaze da se testiraju na narcisoidni poremećaj ličnosti, kako kaže Dina Perera, psihijatar u PDAG-u. Dijagnozu dobijaju kroz druga ispitivanja, kao Stefan K. (44), koji je 2022. potražio pomoć kada mu je brak propao, a posao ga iscrpeo. Da bi se smirio, prepuštao se alkoholu.

Dijagnostikovano mu je takozvano sagorevanje ili burnout i napadi panike, te je usledilo lečenje – tri nedelje stacionarno, zatim ambulantno.

Tokom terapije, Perera primećuje obrasce ponašanja koji ukazuju na narcisoidni poremećaj. Struktuisani psihijatrijski pregled potvrđuje sumnju. Stefan K. doživljava dijagnozu kao olakšanje jer „mnogo toga objašnjava“, ali na njega nema veći uticaj. Kolege su bile zaprepašćene, dok je bivša supruga reagovala jednom rečju: „Da“.

– Većina dijagnoza nosi sa sobom stid – ali ne i narcizam – kaže Perera. Stefan je anonimizovan radi zaštite deteta.

– Ja lično nemam problem s tim – kaže on, a terapiju pohađa samo zbog sudskog naloga da bi imao kontakt s detetom. Ipak, doktor primećuje da se trudi. Ali Stefan priznaje: „Čim ne budem morao više da idem, to je to“.

Za njega je svaka veza pitanje koristi i cene – patnja koja ga je dovela na terapiju nije njegova, već okoline.

– Svestan sam da vređam ljude, ali ne zato što uživam u tome – kaže Stefan, dodajući da „nije njegov problem ako se neko oseti povređenim“. Narcisi ne povređuju druge namerno, ali im nedostaje empatija i odgovornost za tuđa osećanja.

Smanjena empatija je pokazatelj težih poremećaja. Tu su i grandiozna samopercepcija i nedostatak kritičke sposobnosti.

– Siguran sam u svoj intelekt, nikada ne popuštam i uvek imam poslednju reč – ističe Stefan. Visok, šarmantan i elokventan, dobro je prihvaćen među kolegama i poslovnim partnerima. Voli da citira filozofe, a kada upozna nekoga, prvo ga provocira:

– Po reakciji vidim gde je ranjiv i mogu da manipulišem njime – navodi on i ne vidi ništa loše u tome.

Za njega drugi postoje samo u odnosu na njegovu korist. To važi i za bliske ljude – veza traje dok mu donosi korist. Ipak, to ne znači da ne oseća ljubav, ali ona zavisi od određenih faktora.

– Samoljublje je najvažnija ljubav. Ili skoro najvažnija – A to „skoro“ se odnosi na njegovo dete. Stefan je dodao da je njegovo dete „nosilac njegovih gena, njegov odraz i jedina osoba koja ga zaista zanima“.

Zbog deteta je spreman da se ponekad prilagodi – ne zato što mu je uzdržanost prirodna, već da bi smanjio konflikte.

– Ako ja nisam siguran u sebe, ko je? – zaključuje Stefan K.

Bonus video:

(Espreso/Ona.rs/Blick.ch/Prenela:M.S.)