Sveti Arhangel Mihailo prvi ustao protiv Lucifera

Aranđelovdan je po broju ljudi koji ga slavi treća najveća slava u srpskom narodu, posle Nikoljdana i Đurđevdana. Proslavlja se 21. novembra u čast Svetog Arhangela Mihaila koji se smatra zaštitnikom pravoslavne vere i borcem protiv jeresi. 

Svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duša i tela. Ti anđeli čuvaju čoveku život i zdravlje i paze da čovek, zbog svog neznanja i nesmotrenosti ne napravi kakvu pogrešku. Obučeni su u belu odeću, plaštove, u znak čistote i nevinosti. 

Arhanđel Mihailo se pominje u brojnim molitvama, a njegove ikone se široko koriste u pravoslavnim crkvama. Na mnogim ikonama, Hristos je okružen brojnim anđelima, a Mihailo je jedan od najistaknutijih među njima. On se javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji. Mihailo na hebrejskom znači „Onaj koji je kao Bog“.

Na ikonama se Arhangel Mihailo uglavnom predstavlja sa krilima, u vojvodskoj odeždi, kao borac, sa mačem u jednoj i kantarom u drugoj ruci, jer, prema narodnom verovanju, on u času smrti uzima ljudsku dušu. Kada se Lucifer pobunio protiv Boga i počeo da okuplja svoju vojsku, Mihailo je bio prvi koji je stao protiv njega, pa je često je predstavljen i kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim se bori protiv Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. Veruje se da je Mihailo svojim delovanjem spasao mnoge anđele otpale od Boga, koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. 

Kult Arhangela Mihaila potiče iz 3. veka i razvio se najpre u drevnom kraljevstvu Frigiji (u današnjoj Turskoj u Anadoliji). Prema opštem verovanju, Arhangel Mihailo prihvata duše umrlih i mereći njihova dobra i zla dela na zemlji, šalje ih u raj ili pakao.

Ljudi su još od davnina praznovali anđele. Po Starom zavetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su da se klanjaju stvorenjima Božjim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.

Pagani su anđele nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vreme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, a zatim ustanovljeno ispravno poštovanje anđela.

U nekim krajevima Srbije Arhangel Mihailo se slavi kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može da otera vukove. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti. Veruje se i da luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.

Predanje kaže da su se na današnji dan desila najveća čuda na izvoru u Laodikiji koji je osveštao upravo Arhangel Mihailo. Prema jednoj priči, oko 300. godine neki paganin u Laodikiji imao je ćerku koja je gluvonema. Pošto mu se Arhangel Mihailo ukazao u snu, nevernik je poveo na izvor gluvonemu ćerku jer mu je arhangel tako poručio.

Nevernik je odveo ćerku do čudotvornog izvora i pitao hrišćane šta treba da radi. Oni mu rekoše da je dovoljno da se iskreno pomoli u ime Oca, Sina i Svetoga Duha pa će mu arhangel Mihailo sigurno pomoći. Pomolivši se, nevernik pokaza ćerki da se umije i u taj čas ona odmah poče da govori i čuje. Neznabožac se posle čudotvornog događaja krstio zajedno sa ćerkom, a na mestu izvora izgrađena je Crkva Svetog arhangela Mihaila koja se i danas tamo nalazi.

Srpski narod je mnoge manastire i crkve posvetio Svetim arhangelima i Svetom Arhangelu Mihailu, među kojima su Manastir Svetih arhangela koji je zadužbina cara Dušana, a nalazi se blizu Prizrena u Metohiji, Manastir Crna Reka kod Novog Pazara, Saborna crkva u Beogradu, Hram Svetog Arhangela Mihaila u Herceg Novom i mnoge druge. 

Sveti Arhangel Mihailo poštuje se i u drugim religijama, u judaizmu je često smatran zaštitnikom naroda Izraela, a u islamu je jedan od četiri glavna anđela, naziva se Mikail i brine se o pružanju hrane ljudima i snabdevanju kišom koja omogućava plodnost zemlje i rast useva.

Sabor Svetog Arhangela Mihaila i ostalih nebeskih svetaca spada u nepokretne praznike Srpske pravoslavne crkve, a Arhangel Mihailo smatra se zaštitnikom loze Nemanjića i uživa veliko poštovanje u srpskom narodu.

U našem narodu postoji izreka koja kaže: „Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća“.

Evo kako je obeležena gaadska slaca Svete Trojice u Vranju: