radiobalkanfox
Ljubav glumačkog para Tijane i Slaviše Čurovića prevazišla je sve probleme i nedaće, te su nakon sedam godina od razvoda svojoj ljubavi dali šansu i ponovo žive pravu bajku i ništa ne može da pokvari njihovu sreću. Iako ne vole da iznose u javnost detalje svog života, glumica je sada napravila presedan i otkrila čime ju je partner osvojio za sva vremena.
Foto: screenshot
– Kada me pitaju zašto on? Zato što nikada nije odustao od nas, zato što se smeje na moje fore, plače uz moju poeziju i spreman je da ubere ružu u Podgorici i donese mi je za Beograd. Eto zato – rekla je za “Blic” Tijana koja sa Slavišom ima ćerku Taju.
Nedavno ste proslavili punoletstvo naslednice, kakav je osećaj?
– Zvanično je ušla u svet odraslih i ponosna sam na nju. I u kakvu je divnu devojku izrasla, i koliko je vredna, posvećena, radna, skromna i vaspitana. Samo nek nastavi tako i već jesam najponosnija majka. Savet sam joj dala da nikada ne zaboravi da smo zauvek tu za nju i da pratimo njen let.
Da li ćete je podržati ako krene vašim stopama?
– Sama je tražila letos da pomogne na jednom projektu, ali srećom ne zanima je ova sfera. Dosta je dva umetnika u kući. Mnogo je ozbiljnija ona od nas i posvećena je nauci, tako da će se ona razvijati u toj sferi.
Koliko su vas uloge i gluma naučili da se suočavate sa svime što vas je snašlo u životu?
– Predstava “Tvoje i moje” je autorski projekat reditelja Borisa Lješevića koji je došao sa idejom da pravimo predstavu o prvim sećanjima na detinjstvo. Niko od nas nije znao gde će nas to putovanje odvesti, upustili smo se hrabro u to i prepustili, istraživali po sopstvenoj duši, svako od nas 11 i nastala je jedna dirljiva, osećajna, duhovita na mahove, a veoma nežna, krhka, ranjiva i emotivna predstava o “Tvom i mom detinjstvu”. Naučila sam da prizovem i zadržim to osećanje bezbrižnosti te male Tijane koja se igra, mašta i da mogu da prizovem svoju baku Ljubinku i provedem par minuta sa njom na sceni.
Kako se kroz predstavu otvaraju razna pitanja na temu detinjstva, šta je ono što ste se zapitali?
– Za mene je pozorište utočište i beg od realnosti i surovosti života koji nas okružuje. Nikada nisam na glumu gledala kao na beg od sebe već naprotiv, da se približim sebi, što više saznam i dublje da prodrem u dušu sa svakom ulogom i svime što radim.
Na koga ličite, od koga ste nasledili najveći broj osobina i koje?
– Neko mi je uneo snagu, neko emotivnost, neko radost, igru, maštanje, sigurnost i prezahvalna sam čitavoj porodici koja je veoma skladna. A u mom detinjstvu su podjednako učestvovali tata, mama, brat, deka, baka i jedna i druga.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Od koga ste zapravo najviše naučili u životu?
– Moram priznati da sam najviše sazrela i naučila kroz roditeljstvo. Rano sam se ostvarila u ulozi majke i veoma nesvesna i nespremna sam za današnje pojmove postala majka, ali sada sam presrećna jer veoma često kažem da smo nas dve zajedno odrastale učeći jedna od druge mnoge stvari i zato smo napravile tu vezu ogromne bliskosti. Taja je moje svetlo i sunce i zvezda vodilja.
Da li više volite serijske i filmske projekte ili rad u pozorištu?
– Ne volim mistifikaciju našeg poziva, ali zaista jeste specifična vrsta posla koja vam nudi razne sfere istraživanja života, različitih karaktera, duša, sudbina kojim mi imamo privilegiju da se bavimo i oživimo poneke likove i ispisane reči na nekoj stranici. Ali da li je to pred kamerom ili na sceni nema neke preterane razlike sem tehnike koja se primenjuje ovde ili onde. Suština je istina i bitisanje u datum trenutku kao i razmena energije sa kolegama na sceni ili u kadru. U tu vrstu energije verujem i mislim da tu počiva čar glume, jer gluma nije individualna stvar već kolektivni čin i jako je važno da dišete kao jedan i uspete da stvorite taj poseban trenutak i pretvorite u scenu. Za neke imate odmah rezultat u smislu aplauza ako ste u pozorištu, a za neke morate da čekate montažu i emitovanje na ekranu.
Svako od nas ima uspone i padove. Ko vam je u tim trenucima najveća podrška?
– Život je satkan od uspona i padova i ćerki često govorim da su važniji padovi jer se od njih više nauči i kako da ustaneš i da samo otreseš prašinu sa pantalona i nastaviš dalje. Dok usponi nisu laki i ne valja se uljuljkati u njima jer ako ne nastaviš dalje zaostaješ. Moraš i pasti da bi išao dalje. Porodica. Naravno. I primarna i ona koju si sam stvorio. Svi su važni. Samo da smo zdravo i na okupu. U tim momentima porodica je spas i utočište.
Foto: screenshot
Bili ste deo serije “Ranjeni orao”, sarađivali ste sa Zdravkom Šotrom, kako je bilo sarađivati sa njim?
– Imala sam prilike da snimam sa mnogim značajnim rediteljima, ali i kolegama od kojih sam stvarno imala mnogo toga da naučim. Pera Kralj, Mira Karanović, Danilo Lazović, Dragan Nikolić, Josif Tatić, Miša Janketić, Žarko Laušević, Nebojša Glogovac. Sa Šotrom sam radila i “Ranjenog orla” i “Greh njene majke”. On je jedan od reditelja koji kupuju i veruju u istinitost prvog kadra i koji obožava glumce. Tako da je veoma lagano raditi sa njim. Za glumca je to privilegija, retkost i uživanje. On je moja Vodolija i veoma se dobro slažemo i razumemo. Spomenuo me je u svojoj knjizi i veoma sam zahvalna i počastvovana na saradnji sa njim.
Blic
Dodaj komentar