radiobalkanfox
Glumica Tijana Čurović popularnost je stekla voditeljskim angažmanom na televiziji. Međutim, prošlo je više od 20 godina otkako je prvi put stala pred kamere u „Lisicama“, nakon čega su se nizale role u hit serijama „Stižu dolari“, „Vratiće se rode“, „Greh njene majke“, „Ranjeni orao“, „Moj rođak sa sela“… Kraj pozorišne sezone doneo joj je premijeru u pozorištu „Boško Buha“, što je i povod razgovora za Kurir.
Iza nas je uspešna premijera novog autorskom komada Borisa Liješevića „Tvoje i moje“. Kako ste vi postali deo ove priče?
– Bila oduševljena kad me je pozvao Boris jer odavno imam želju da sarađujem s njim. On je sjajan reditelj i dopada mi se njegov senzibilitet. Kad nas je sve okupio i otkrio da ćemo raditi prva sećanja na detinjstvo, bila sam srećna. I moram da priznam da sam zaista ostala večito dete i pokušavam da prigrlim i da sačuvam to svoje unutrašnje dete. Nekako nikad ne želim da odrastem i to znaju svi koji me dobro poznaju. Ušli smo zajedno u to putovanje i pristali da kopamo po sopstvenoj duši. Predstava je živa.
Šta ste vi izabrali?
– Priču s mojom bakom koja odavno nije sa nama. Imala sam potrebu da joj neke stvari kažem i da joj se zahvalim. Boris mi je omogućio jednu stvar, a to je da se ponovo igram sa svojom bakom i beskrajno sam mu zahvalna na toj prilici.
Ko vam igra baku?
– Slobodanka Boba Latinović. Mi svi učestvujemo u svim scenama.
Ko je „krivac“ što ste se zaljubili u glumu? Da li je za to kriva i baka?
– Baka me je naučila da maštam i oslobodila. Nisam od onih koji su želeli da postanu glumci. Gluma je došla slučajno. Moje prvo sećanje vezano za glumu su predstave koje sam kao mala pravila na bračnom krevetu, oblačila kostime, ređala stolice okolo i pozivala komšiluk i rodbinu da me gledaju, dok moj brat naplaćuje ulaznice… A u glumi kao profesiji sam se našla naizgled sasvim slučajno. Išla sam u XIV beogradsku gimnaziju, u čijoj se blizini nalazio Dadov.
Dopadao mi se jedan dečko koga sam često sretala ispred Dadova, i da bih ga sretala češće, otišla sam na audiciju kod Darijana Mihajlovića. Bila sam primljena. Vrlo brzo sam se zarazila glumom, a dečka zbog kog je sve počelo sam usput zaboravila. Bila sam upisala prava, ali mi je profesor Predrag Bajčetić primio u uži izbor. Danas, ipak, ne znam čime bih se drugo bavila u životu.
Glumci preko leta rade?
– Imam neka snimanja. Premorana sam. Volela bih da se odmorim.
Radite s decom. Koliko vam do pomaže?
– Ispunjava me i puno učim od dece. Zanima me pedagogija.
Da li biste bili učiteljica da niste glumica?
– Ne. Vaspitačica. Moja mama se bavila tim poslom.
U planu je rad sa suprugom Slavišom Čurovićem. Da li se radujete što ćete biti partneri i na sceni?
– Počeli smo da radimo već nešto zajedno i nekoliko projekata je u planu, ali nemam dozvolu da o tome pričam. Slaviša i ja samo se upoznali kad smo radili dve predstave zajedno u Nikšićkom pozorištu. Slavimo već 20 godina saradnje, emotivne i poslovne, a sada već sve funkcioniše ko švajcarski sat. Bila sam tada na fakultetu. Slaviša je veliko dete, pušta te da se igraš kao glumac.
„Buha“ je vaša baza. Kakvi su planovi?
– Imam ideju da radim jednu predstavu za decu. Voleo bih da se realizuje ta ideja jer govori o veoma važnoj temi. „Buha“ je moja baza, ali nisam imala priliku da radim na staroj sceni. Jedva čekam da zaigram na našoj matičnoj sceni na Trgu Republike.
Kurir
Dodaj komentar