Tradicionalni običaji u Božićnoj noći

Veruje se da slama simbolično predstavlja rođenje Božijeg sina u Vitlejemskoj pećini, zbog čega se uglavnom prostire na pod, ispod stola ili, pak, na sto preko kojeg se servira badnja trpeza. Po slami se posipaju žito i orasi, i sitni darovi i parice za decu.

Uzbudljivi trenuci Božićne noći u Srbiji nose sa sobom mnoge tradicije, a jedan od neizostavnih običaja je stavljanje slame pod jastuk, ali i posipanje po podu, stavljanje ispod stola i slično.

Evo šta ovaj stari srpski običaj simbolizuje u prazničnoj noći

Smatra se da posipanje žita po slami simbolizuje Majku Božiju, koja je, kad se Isus rodio, žito bacala stoci koja je bila u štali kako ne bi grickali slamu na kojoj je Hrist ležao. Orasi u slami postavljeni po uglovima kuće trebali bi da simbolišu Božiju vlast na sve četiri strane sveta.

Međutim, postoje i druga verovanja koja su vezana za ovaj običaj. Naime, slama koja se raznosi po kući, jelo na podu i raznošenje oraha po ćoškovima deo su kulta mrtvih.

Slama, kao prirodni element, ima duboko ukorenjeno značenje u srpskoj tradiciji. Smatra se simbolom plodnosti, obilja i zaštite od zlih sila. U kontekstu Božića, slama postaje deo rituala koji nosi blagoslov i želje za prosperitetom.

Pre same večeri, domaćica bi pažljivo pripremala slamu koja će biti postavljena ispod jastuka. Slama se često oblikuje u oblik malog gnezda ili venca, ukrašava grančicama badnjaka ili cvećem, čineći je spremnom za postavljanje pod jastuk.

Slama pod jastukom smatra se mestom gde duhovi predaka i božanske sile donose blagoslov i zaštitu domaćinstvu. Veruje se da slama ima moć da privuče pozitivnu energiju, čineći prazničnu noć magičnom i bezbednom.

Stavljanje slame pod jastuk tokom Božićne noći donosi ne samo tradiciju već i osećaj povezanosti s korenima i poštovanja prema simbolima plodnosti i blagoslova. Ovaj stari srpski običaj čini prazničnu noć još posebnijom, unoseći u dom magičan dodir tradicije i duh praznika.

Unošenje slame prati još jedna folklorna tradicija. Kada se seno prostre, neko od starijih ukućana, obično majka, šetajući ukrug oko slame, kokodače i glumi kokošku, dok je prate deca iz kuće i imitiraju piliće koji pijuču i kljucaju. Deca se potom smeste u slamu i igraju tražeći simbolične darove kao što su slatkiši, parice ili voće.

(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)

Bonus video:

Kurir