Lina Božović Marković, zvezda 90-ih, poznata po vanvremenskom hitu “Bumbar” kojoj su mnogi predviđali veliku karijeru, ali porodične tragedije su je u tome zaustavile. Otac je sebi oduzeo život, izgubila je majku, a potom i muža.
O njenoj životnoj priči bi mogao da se snimi film, a Lina je za “Blic” otkrila detalje tužne prošlosti, ali i koliko je bilo teško nastaviti bez oca:
– Jako težak period, užasan. Nikada nikome ne bih poželela da prolazi kroz ono što sam ja prošla, ni dušmaninu, najgorem neprijatelju. Donela sam sama odluku da je najbolje da se povučem sa scene, da sačekam, istrpim sve to. Ko bi se o meni bolje brinuo u tom periodu sem oca? Niko. To je bila prava odluka i nikad se nisam kajala zbog toga – priča Lina i dodaje:
– Otac mi je bio najveća podrška, majka je uvek govorila: “Šta radi ovaj čovek? Gde vuče ovo dete?” Kao i svaka majka, ona je smatrala da je sve to bilo rano, nije bila protiv toga. Bila je jako vesela žena, volela je da izlazi, izlazili smo svi zajedno po kafanama. Smatrala je da je bilo rano i da je trebalo da završim osnovnu i srednju školu.
Bez oca je ostala sa 16 godina. Iako su svi iz okruženja mislili da je on najsrećniji i najbogatiji čovek na svetu, zapravo nije bilo tako.
– Tačno je, tata je izvršio samoubistvo. Njemu je bilo teško, a svima nama koji smo to sa strane posmatrali, on je bio najsrećniji i najbogatiji čovek na svetu. Verovatno da je tu noć prespavao da to više ne bi želeo, ali to je tako. Nismo živeli teško, zdrava porodica, finansije dobre, to su samo neki momenti, unutrašnje borbe, osećaj trenutne nemoći i nesigurnosti. On je bio jako veseo čovek, komunikativan, uvek je gledao da svima oko njega bude dobro, tako da on nije svoje emocije izražavao. Mogu slobodno da kažem da je bio emotivno nezreo, jer je i on imao hendikepirano detinjstvo, falila mu je očinska figura čitav život i to je na sve njih u porodici ostavilo traga, na majku, na njegovu braću. Ta emotivna nezrelost je kod njih izražena. To je neki moj zaključak – kaže ona i otkriva da je njen otac više puta pokušavao da sebi oduzme život.
– Bio je veliki udarac za porodicu. On je bio suicidna osoba. Prvi put sam ja to primetila kad sam imala sedam godina. Svi smo ga pratili. Pred poslednji pokušaj, to je bio treći, davao je on signale, ali mi smo se kao porodica dogovorili da ga ušuškamo, da ne mora da brine, a da majku ne opterećujemo jer je u tom momentu imala bebu. On je bio mnogo opterećen, bez razloga. Ne može sve jedan čovek na svojim plećima da ponese, on je verovatno mislio da sve to može, nije uključivao druge, a mi nismo uspeli. Ono što je on zacrtao, on je to i ostvario. Majka je bila i stub kuće i glava porodice. Ni ona danas nažalost nije živa. Žena je uvek stub i dajte ženi do znanja da je stub, dajte joj sve što treba da bi taj stub držala i nema zdravije sredine i okruženja, bez onog da tretirate ženu kako treba.
Udala se, dobila ćerke, pa izgubila muža
Nedugo nakon očeve smrti upoznala je čoveka sa kojim je dobila dvoje dece i taj period smatra najlepšim, ali njena sreća nije dugo potrajala.
– To mi je bio najlepši momenat. Vrlo brzo posle smrti oca sam upoznala supruga i oca svoje dece. Tih tri do pet godina mi je bilo najlepše. Zaljubila sam se, ostala trudna, gradili smo naš dom. Sve je bilo kako treba i zato toliko volim Spuž, jer se sve to tamo desilo – kaže pevačica i otkriva da li su ćerke nasledile od nje talenat za muziku:
– Obe ćerke su talentovane, čak više nego ja. Moj glas je “alt”, a njihov “sopran”, ali ih to ne interesuje. Stariju zanima administracija, kozmetologija, a mlađa je ugostitelj i to je njen izbor. Nikada se nisam mešala u izbore, tu sam samo da ih posmatram, saslušam i pomognem.
Ipak, njena sreća nije dugo trajala, jer je izgubila ljubav svog života. Njen suprug je bolovao od opake bolesti i ona je odgajala dve ćerke sama.
Foto: Ringier
– Jako teško mi je bilo da nastavim da odgajam decu, preteško, ali s obzirom na to šta mi se sve desilo, znala sam da je njima teže, da one neće imati oca i kakav je osećaj. Zanemarila sam sebe, znala sam kako je biti udovica, gledajući svoju majku. Kad se muž razboleo, u startu je bila loša dijagnoza, znala sam da neće biti lako, i pripremila sam se za to. Bila sam jaka zbog svoje dece. Imao je kancer pluća – rekla je Lina sa knedlom u grlu i dodala:
– Prevazišla sam te situacije u sobi sama, sa Bogom, anđelima, priča. Kad me je neko tada nešto pitao, meni je bila knedla u grlu. Padala sam psihički, ali je to trajalo kratko. Mnogo sam plakala u svoja četiri zida, kad god sam mogla izbegavala sam da suze vide moje ćerke.
Za porodicu joj nije bilo ništa teško i zarađivala je na različite načine.
– Radila sam šta sam smatrala da je dobro za moju porodicu. Ništa mi nije teško padalao, po prirodi sam lenja, ali kad imate motivaciju, ništa vam nije teško. Bavila sam se i administracijom, ugostiteljstvom, pošto sam carinik po strudi, špedicija i agencijsko poslovanje mi je bilo blisko, pa sam i to radila, a poslednje transfer ljudi.
Lina je provela u Beogradu 10 godina, a muzikom je počela da se bavi sa 11 gdoina.
– Zvanično prvi profesionalni CD i audio-profesionalni snimak kasete je već sa 14 godina. Već sledeće godine izašao je epohalni “Bumbar”, to je bio CD sa naslovnom numerom “Bez reklamacije” i to je zapravo moja omiljena numera. Sa 16 godina 1997. godine je izašao moj drugi CD sa naslovnom numerom “24 Bez šlema“ i već tada sam znala koja je to muzika koja meni odgovara. Učila sam sam sve što se tiče muzike, kasnije sam upisala srednju muzičku školu, ali zbog tragičnih događaja u mom životu to se brzo završilo.
Dugo je razmišljala o povratku na scenu, a sada je konačno prelomila, sprema dve nove pesme kojima se vraća na velika vrata.
– Povratak je već u toku, vrlo brzo će realizacija. Ne bih ovo nazvala povratkom, već kao što se moj projekat zove “Reborn – Ponovno rađanje” – kaže ona i dodaje da će ostati dosledna pravcu muzike koji je negovala 90-ih:
-Šta su trendovi? To je sve prolazno, što je “Bumbar” i pokazao, ispisan je u muzičkoj istoriji. Ja ću biti svoja, šta god izašlo iz mene, to je moje. Nekome će se svideti, jedna pesma, nekom druga. Sve je stvar emocije. Početkom 2000-ih sam pomišljala da se vratim na scenu, već sam majka, da li? Onda sam primetila da su se pojavili novi klinci. Pojavio se Relja, bila sam oduševljena. Svaka dekada ima svoju publiku, priču. Ova dekada od 2010-e do 2020-e to je katastrofa. Čast izuzecima, uvek se žito odvoji od kukolja. To je katastrofa, ali da ja koja imam sluh, uz svu moguću koncentraciju ja ne razumem šta ste hteli da kažete, koja je poenta. To klinci slušaju, naravno da je i moja to ćerka slušala, ali smo pričale o tome. Vreme sve to iskristališe.
“Razmišljam da promenim prezime u Bumbar”
Kako je Lina istakla danas je svi prepoznaju po pesmi “Bubmar” i to joj godi.
– Vinula me je u zvezde i pošto nisam ništa snimala nakon 1997. godine, ljudi me pamte po toj pesmi. I uvek kažu: Znaš ovo je Lina Bumbar, sećaš se one pesme “Bumbar”. Mene više nervira da ja objašnjavam: “Ja sam Lina Božović Marković”. Pošto ja više nemam identifikaciju u smislu prezimena, otišla sam od Božovića, udala se u Markoviće, Marković više nije među živima, i sad razmišljam da odem da promenim prezime u Bumbar. Hvala ti Bože, dao si mi “Bumara” i mislim da to treba da bude moje prezime.
“Moj otac je sve finansirao”
Nju novac nije zanimao i finansijama je upravljao njen otac.
– Nisam se bavila finansijama, moj otac je sve finansirao, bukvalno sve, od pesama, do vizuelizacije i samog izdavanja. U sve sam bila uključena, potpisivala ugovore, otac je bio moj zastupnik. Bila sam upućena u cene nastupa, ali sam novac koji mi daju, nosila kući tati, meni ništa nije falilo od mog tate, imala sam sve.
Blic
Dodaj komentar