„U meni to ponašanje budi strah“ Anđelka Prpić susrela se sa nemilim situacijama

– Kada su me pozvali organizatori, bila sam zbunjena jer nisam baš neka aktivistkinja tim povodom. Onda sam shvatila da sam i ja sama bila žrtva tog digitalnog nasilja, kako ja to svojim ukućanima kažem – imala sam svoju kampanju, kao da sam platila. Niko od nas nije odgovaran i kriv za nečije ponašanje, a važno je da o tome pričamo zato što sam doživljavala da se digitalno nasilje dešava tamo negde. To je prošlo pored mene na ulici, dok sam bila sa svojim sinom, koji u tom trenutku ima recimo deset godina i usred toga što se ticalo mojih privatnih izbora. Ja sam sa sinom išla kod dečijeg psihologa, a neki momci su prošli pored nas, njih dvojica, trojica i dozivali me: “Anđelka, Anđelka”. Nisam se okretala kao što se ne okrećem kada neko trubi i doziva nas, a onda su oni, pošto se ja nisam odazivala, rekli: “Ej k*******o, pa naravno kada naskačeš na svoga kuma”, rekla je Anđelka, između ostalog, na panelu “Odlajkuj nasilje” i osvrnula se na ljude koji iza lažnih profila na društvenim mrežama pišu svašta.

Na pitanje da li je gore pomenuta situacija uticala na nju i njeno samopouzdanje, Anđelka je istakla:

– Sigurna sam da je na moje na neki način uticalo, ali hvala bogu, rekla bih u nekoj neznatnoj meri, jer sam ipak osoba koja ima 40 godina koja je zadovoljna sopstvenim izborima, koja živi onako kako želi i s kim želi. Okružena sam ljudima koji su mi pomogli da zapravo shvatim koliko je rad na sebi i samopouzdanju i otkrivanju sopstvenih problematika jako važan. Zato to na mene nije mnogo uticalo, ali sigurna sam da ima mnogo ljudi, na koje to zaista može negativno da utiče ostavljajući velike posledice. Mi u sopstvenim razgovorima dozvoljavamo sebi da olako donosimo zaključke i etiketiramo, mislim da će nas ovo mnogo koštati kao društvo, ukoliko se time ne pozabavimo.

Glumica je otkrila i da se neretko preispituje da li će određeni sadržaj plasirati na društvene mreže, koji su često izvor širenja negativnih komentara.

– Mislim da je dobro da se preispitujemo, ne iz straha, to nije dobro, ali kada se preispitujemo da li će to negativno uticati. Mi kao osobe iz javnog sveta imamo obavezu da vodimo računa šta objavljujemo jer nas prate i deca. Ne volim da sam paranoična, ali se plašim tih ljudi, da oni žive među nama, to su ljudi bez imena i prezimena, oni nemaju profile na drušvenim mrežama, šire nešto ružno. Imam pravo da obrišem komentar, da blokiram, to je moj prostor, moje dvorište. Šta ćete vi tu ako mi nismo prijatelji, ako se ne podržavamo međusobno, nemojte da me pratite. Nikoga ne zaskačem na ulici da me prati, da gleda moje serije. Sve mi se ogadilo, zbog tih silnih komentara da se time bavim. A kad razmislim, postoji mnogo lepih stvari koje mogu da podelim, nije fer da zbog tamo nekog ko je nakrivo nasđen ili ustao na levu nogu, da svi ostali trpimo.

Kako je u trenutku prozivki i vređanja pored nje bio i sin, glumica je s nama podelila kako je ovu nimalo prijatnu situaciju objasnila nasledniku.

– Mislim da nikome nije prijatno da se neko dere pijan pored vas, to je neko agresivno ponašanje koje, ako smo normalni, u meni budi strah, a zamislite tek u deci. S decom o svemu treba razgovarati otvoreno, to je moj stav, prilagođeno njihovom uzrastu i zrelosti. Kad ne znam kako da se ponesem ja pitam stručnjaka na tu temu, ne lečim dete na guglu, nego idem kod pedijatra. Kad mislim da ne znam kako da objasnim neku strahotnu situaciju kao što je bio Ribnikar i Novi Sad, ja se ne libim da pozovem dečijeg psihologa da mi pomogne kako da se informišem kako dete sprovesti kroz jako puno uzasa. Mislim da je u redu obratiti se stručnim licima.