Upoznajte Marijanu, ženu koja je u 42. godini rekla NE korporativnom životu i krenula od nule

Da li vam se ikada desilo da pomislite kako više ne želite da se bavite poslom kojim se bavite već dugo godina? Uprkos uspešnoj karijeri i činjenici da ste u tu karijeru uložili ogroman rad i trud? 

A koliko nas bi se usudilo da batali tu karijeru i počne praktično život ispočetka? Sigurno ne mnogo. Jedna od onih koja se ipak usudila na taj veliki korak je Marijana Samardžija, diplomirana ekonomistkinja i osnivačica malog brenda ručno rađene keramike Mara Ceramics.

Marijana je u 42. godini odlučila da da otkaz posle gotovo dve decenije rada u struci, a Mara Ceramics je brend koji je nastao iz potrebe za jednostavnijim i smislenijim načinom života. 

Da li ti je dugo trebalo da „presečeš“ i doneseš konačnu odluku o prekidu karijere koju si godinama uspešno gradila? U kom trenutku se uopšte javila misao i potreba za promenom?

Kako sam po zanimanju ekonomista, 17 god. sam radila u bankarstvu i privredi, na poslovima vezanim za finansije i prodaju. U nekom momentu, kada sam napunila 40 godina, došlo je do prezasićenja od korporativnog načina života. 

Želela sam drugačiji život, promenu, više vremena za porodicu, prijatelje i za sebe. Želela sam usporavanje. Nove izazove. Nove ljude oko sebe. Drugačiju energiju. 

U trenutku kada sam dala otkaz i odlučila da više neću prelaziti ni u jednu drugu firmu, nego da ću započeti svoj biznis, keramika nije ni bila u planu. 

Kada se keramika onda pojavila u planu, da li si imala neka prethodna iskustva i dodir sa glinom?

Dala sam otkaz i ostavila sebi vremena da pronađem šta je to što me čini srećnom i gde bih mogla da ispoljim sve svoje potencijale. Odgovor sam pronašla radeći sa glinom jer sam u međuvremenu krenula da pohađam časove keramike (što sam oduvek želela, ali nije bilo ili vremena ili novaca za to). Rad sa glinom je meditativnog karaktera, jer vas glina tera na usporavanje i dublje sagledavanje sveta oko sebe. 

Kako je tvoja bliža okolina reagovala na tvoju odluku? I kako reaguju danas?

U trenutku kada sam poručila peć za keramiku i bližnjima saopštila da želim da se isprobam u keramici, podrška roditelja je izostala. 

Oni jednostavno nisu shvatali zašto se odričem plate, znanja koje sam stekla na fakultetu i u praksi zarad nečeg novog i sasvim nepoznatog. To se nije promenilo čak ni nakon nekoliko godina koje su u međuvremenu prošle. 

Jedinu pravu podršku sam dobila od svog supruga. Prijatelji su se takođe na neki način distancirali.  

Koliko je važna podrška porodice u velikim životnim odlukama?

Moram da kažem, iako je podrška bližnjih jako važna, nije presudna. Ako vi nešto želite i duboko u sebi znate da možete to da uradite, nije važno što to niko drugi na razume. Važno je da vi razumete i da ste u skladu sa svojim odlukama. 

U čemu najviše uživaš na svom sadašnjem poslu i da li ti nedostaje nešto iz „prethodnog života“?

Baviti se ručno rađenom keramikom kao malim biznisom nije samo napraviti predmet od gline. Tu su potrebna mnoga druga znanja i veštine – marketing, prodaja, komunikacija, osnove ekonomije itd.

Ja sam samo spojila svoju ljubav i talenat u radu sa glinom sa znanjima koje sam stekla pre toga, i rezultat nije izostao. Takođe, upoznajem mnogo novih i sjajnih ljudi, umetnost nema granice i povezuje nas. 

Iako preduzetništvo znači i neizvesnost zaista se ne bih u ovom trenutku vraćala na stare obrasce razmišljanja i stare poslove koji mi ni najmanje ne nedostaju. Neopisiv je osećaj ličnog zadovoljstva kada znam da je u domovima drugih ljudi ušuškana Mara Ceramics, keramika koju sam ja napravila svojim rukama i koja nosi moju energiju. 

Hej, pa neko pije kafu iz moje šoljice svako jutro! Malo li je!

Šta bi izdvojila kao najveći izazov prilikom započinjanja sopstvenog biznisa? 

Najveći izazov mi je bio da se ne uplašim i ne odustanem, dakle da istrajem u svojoj viziji. Kasnije su se pojavili drugi izazovi, a možda  najveći od njih je da napravim balans – da mi u mom malom biznisu bude lepo, da bude sasvim u skladu sa mnom, a da istovremeno taj posao bude i profitabilan. 

Jako je važan taj životni balans jer novac sam po sebi nije motiv, motiv je taj neki unutrašnji osećaj zadovoljstva. To je jedna subjektivna merna jedinica i zato smatram da svako treba da radi onako kako mu prija, a ne onako kako rade drugi. 

Prošle su samo tri godine a ti si vidno napredovala u svom poslu radeći sve sasvim sama – od izrade unikatnih komada keramike, preko finansija, do vođenja Instagram stranice. Kakvi su ti planovi u novoj, 2024. godini?

Što se tiče planova za dalje, želim da se isprobam u nešto krupnijim home decor komadima, dakle očekujte nove unikatne vaze i činije. Takođe, u ateljeu održavam i kreativne hobi radionice za ljude koji žele da me upoznaju i probaju kako izgleda rad sa glinom. U planu je i jedan poseban dan, joga&ceramics, dakle poptuno opuštanje i prepuštanje unutrašnjem JA.