Varaljević o nastavku romana Komo

Jedan od najomiljenijih domaćih pisaca Srđan Valjarević bio je proteklog vikenda gost Kurir televizije i emisije „Crveni karton“, koju vodi i uređuje njegov kolega, književnik Svetislav Basara. Poslednjih godina Valjarević objavljuje za „Lagunu“ i ove godine pred publiku je stiglo delo „Narator je konačno progovorio“, nove priče o tročlanoj beogradskoj porodici i njihovim komšijama, o našoj svakodnevici, sa prepoznatljivim humorom i samoironijom, kao i pet novih pesama u dopunjenom izdanju zbirke „Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama“. Na početku razgovora Basara je svom gostu zamerio što ne priča šta je postigao u Francuskoj i zašto nema profile na društvenim mrežama.

– Ne razmišljam o uspehu. Moja knjiga je dobro prošla u Francuskoj. Ne smetaju mi te stvari, ali… Volim da je život u mojim rukama. Ne volim da objašnjavam samog sebe. Ne znam šta će mi društvene mreže. Izgleda mi sve to jako ružno. Znam osnovne stvari, ali ne vidim smisao za sebe. Mogu da pišem i objavljujem, a tu je kraj. Ne bežim ni od toga gde živimo. To je neki moj maksimum – kaže Srđan Valjarević.

Dva izuzetno tiražna autora osvrnula su se i na aplikacije za čitanje knjiga.

– Deluje da je to praktična stvar. Neće zbog toga nestati knjiga. Ako ti se svidi šta piše to što vidiš na internetu, uvek ćeš hteti da je imaš, to je najintimniji kontakt sa piscem i delom – veli Valjarević.

Basara se nadovezuje i kaže: „Kašika, točak i knjiga se ne mogu unaprediti.“

– Kad mi stigne neka nova knjiga, bude mi žao da pravim uši. Ne koristim bukmarkere ni kanape – složio se gost s autorom „Crvenog kartona“.

On je otkrio da je njegova najveća ljubav bio sport:

– Prva moja velika strast bio je fudbal i rano je prekinuta. Dogurao sam do solidnog juniora u Sinđeliću. Život se posle preokrenuo. Sledeća strast je bio film, ali kao gledalac. Gledao sam dnevno dva ili tri filma u Kinoteci. Tokom gledanja sam počeo i da čitam, i to je treća i poslednja strast. Strast za filmom mi se potpuno ugasila, o fudbalu popričam s prijateljima. Kad uđem u sportsku radnju, obučem nove kopačke, a prodavačica prokomentariše u sebi: „Evo je ona budala“, okrenem se i odem.

Valjarević se osvrnuo na fudbal danas:

– To je ozbiljna privredna grana. Kad sam ja igrao, prosek jugoslovenski je bio sedam-osam pretrčanih kilometara, sad je 12-13. Krojfova autobiografija je fantastična knjiga. Lepo je opisao svoje početke. Danas svi mogu da ga igraju. Vidim da i deca u Africi nose Mesijev dres – konstatovao je pisac.

Basara „Komo“ i dalje smatra najboljim romanom svog gosta, a velika su očekivanja i od novog, koji uskoro izlazi.

– Svako jutro sam pisao „Komo“ i tako mesec dana. To je stajalo u nekoj fascikli, počeo sam i na kompjuteru da pišem, isprintao sam sve. Posle četiri-pet godina imao sam sve to napisano, ali i fotografije koje su mi bile značajnije. Seo sam i to doradio. Hteo sam da knjiga ima neku nit. Prošle godine sam bio na jezeru, 25 godina kasnije. Glavni lik Augusto je i dalje živ i zdrav, jedino što više ne vodi bar. Ima 88 godina. Došao sam na ideju da napišem „Knjigu o neuspehu“. To još nije izašlo, pa da ne pričamo. Napisao sam reportažu o tome za Nedeljnik. Brzo je prošlo vreme, a puno toga se desilo. Kad smo seli Augusto i ja da pričamo, svašta je bilo. Jedva sam se popeo na tu planinu. Nije to malo 1.700 metara – otkrio je Valjarević, koji voli da mu se u životu stvari dešavaju spontano.

Bonus video:

Kurir