Vera Časlavska je osvojila 11 olimpijskih medalja, ali život joj je bio patnja

Gimnastika je sport sa bogatom istorijom i važno je naglasiti da ne zahteva samo fizičku snagu i fleksibilnost, već i gracioznost, preciznost i mentalnu čvrstinu. Tokom godina, mnoge žene su se istakle kao najbolje gimnastičarke, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji ovog sporta, a jedna od njih je i Vera Časlavska.

Vera Časlavska je najtrofejnija češka gimnastičarka – sa sedam zlatnih i četiri srebrne olimpijske medalje, a ukupno 22 međunarodne titule, dominirala je svetskom atletikom tokom 60-ih godina.

Na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964, pobedom u višeboju, skinula je sa trona najuspešniju olimpijku svih vremena Larisu Latininu.

Tokio je bio vrhunac njene karijere, a tog leta osvojila je i zlatne medalje u disciplinama Greda i Preskok, kao i još jedno srebro u ekipnoj konkurenciji.

Četiri godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, 1968, ponovo je bila dominantna, osvojivši medalje u svih šest disciplina, uključujući četiri zlata (parter, višeboj, dvovisinski razboj, preskok) i dva srebra (greda, ekipna konkurencija).

Bila je poznata po svojoj eleganciji i tehničkoj preciznosti, ali i po hrabrosti i odlučnosti. Njen otvoreni protest protiv sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968. godine učinio ju je simbolom borbe za slobodu i ljudska prava.

Politika i Vera

Nakon povratka iz Meksika, Časlavska se našla na udaru političkog progona. Do 1974. godine bilo joj je uskraćeno pravo na rad i putovanja. Godine 1974. ipak je dobila priliku da radi kao trener, ali je pravu slobodu okusila tek posle pada komunizma 1989. Vaclav Havel, prvi postkomunistički čehoslovački lider, imenovao ju je za savetnika, postala je predsednica Čehoslovačkog olimpijskog komiteta, a 1989. dobila je i nagradu Pjer de Kuberten za promovisanje fer pleja.

„Bilo mi je drago što ljudi mogu da dignu glavu kroz sport. Možda sam mogla da ostanem u inostranstvu, mnogi su tada pobegli. Međutim, nisam želela da razočaram one kojima sam postala simbol. Moji koreni su tu“, rekla je svojevremeno Časlavska.

Nakon što je bila prinuđena da prestane da se bavi gimnastikom, polako ali sigurno se urušio i njen privatni život. Brak sa Josefom Odlozilom, češkim sportistom, za koga se udala tokom Igara 1968. godine, raspao se 1980. godine, a sin Martin proglašen je krivim za napad koji je doveo do smrti njegovog oca 1993.

Martin ga je udario u glavu, što je rezultiralo produženom komom i smrću. Dobio je četiri godine zatvora, ali ga je pomilovao Vaclav Havel.

Tada je Časlavska obolela od depresije i povukla se iz javnog života.

Vera je umrla u Pragu 2016. godine u 74. godini.

(Kurir.rs/ Blic žena/ L. S.)

Bonus video:

Kurir