radiobalkanfox
Foto: Story Vladimir Šporčić
Vesna de Vinča trenutno prolazi kroz težak životni period. Nakon 19 godina života na splavu, prinuđena je da se preseli i stanovanje na vodi ostavi iza sebe.
Ona je juče objavila potresan video u kom kroz suze obaveštava da mora da napusti splav na kom je živela, a iako joj je ovo jedan od najtežih trenutaka do sada, Vesnin život ispunjen je mnoštvom nemilih situacija.
Ona je bila novinarka koja je sa lica mesta izveštavala sa ratišta, a jedna je od retkih ljudi koji su uspeli da naprave čak dva intervjua sa pukovnikom Moamerom El Gadafijem. Prvi je bio 1992. godine u vreme kada je Jugoslavija bila pod sankcijama, dok je drugi urađen 2006.
De Vinča je u nedavnom razgovoru ispričala kako je izgledao njen prvi susret sa Gadafijem, otkrila je tajnu tri pisma na arapskom koje je ponela u Libiju i šta je videla iza vrata jedne od prostorija u pukovnikovoj rezidenciji.
– Bila sam ljuta na Gadafija kada su ga ubili. Zašto on nije imao kod sebe neki cijanid da se ubije, da ne dozvoli da ga živog komadaju, maltretiraju, muče – počinje priču De Vinča i nastavlja:
– Dva puta sam ga srela, 1992. i 2006. godine. Prvi intervju je bio vrlo moćan jer mi je dozvolio da ga pitam sve šta sam htela, dao mi je dozvolu da slikam šta god sam htela po Libiji. Ja sam sa jednom manjom grupom novinara iz Evorpe došla u Libiju. Izveštavala sam sa tog mitinga gde je držao govor. Tada je on rekao – svi misle da ljudska prava a niko ne misli na ljudske živote.
Kaže kako je pokušala da “ulovi” Gadafija tako što je napisala tri pisma.
– Napisala sam tri ista pisma, prevela ih na arapski i jedno poslala šefu DB Libije, jedno šefu njegovog kabineta a treće sam držala u tašni da njemu dam ako budem imala prilike. Stavili su nas novinare u autobus, pokrili su prozore da ne bismo videli gde idemo. Kada smo izašli, videli smo ogroman ćilim na čijem je jednom kraju bio tronožac. Mi novinari smo klečali na ćilimu, sve je to on osmislio, a iza nas su bili tonci i kamermani. On se potom pojavio, dolazeći iz neke daljine. Digla se prašina. Došao je ispred nas nekim američkim kolima. Seo je na taj tronožac. Imao je na sebi neke dobre papuče, pretpostavljam italijanske. Prva sam se ja javila i rekla da dolazim iz Jugoslavije, i pre nego što sam mu postavila pitanje ja sam mu dala ono treće pismo – kaže De Vinča u emisiji „Lučić Inserti“.
– Sutradan, posle tog događaja kada sam mu dala pismo, sedela sam sa našim tadašnjim ambasadorom, pisli smo viski, kada je u jednom trenutku upao moj tonac i rekao – došli su po nas. Pitam šta su došli, a on mi kaže kako nas pukovnik čeka. Odvezli su nas do neke zgrade i uveli u jednu prostoriju da ga sačekamo. Dok se tonac nameštao ja uzmem da šetam po toj prostoriji, i izvirujem kroz neka vrata. Tada sam ga videla kako se češlja i namešta frizuru. On mi uhvati pogled i pozove me da dođem. Zamolio me je da intervju bude bez kamere, nije hteo da se slika. Jedva sam ga nagovorila da pristane – ispričala je ona.
Bonus video:
Kurir
Dodaj komentar