veštačka inteligencija otkrila lica preljubnika

Uz pomoć veštačke inteligencije otkrivena su lica ljudi koji najčešće varaju svoje partnere. Rezultat je bio zapanjujući, jer nikada na osnovu ovakvog fizičkog izgleda ne biste rekli da su skloni prevarama.

Jeste li u četrdesetima, ćelav muškarac s velikim nosem? Prema istraživanju koje je sprovedeno od strane MrQ, postoji veća verovatnoća da ćete prevariti svog partnera.

– Rasvetlili smo fizičke osobine koje se povezuju sa onima sklonima varanju – izjavila je Rosie Maskel, viša izvršna direktorka marketinga u MrQ-u. Ovo kontroverzno istraživanje uključilo je 2000 Britanaca, od kojih su mnogi doživeli prevaru, a rezultati su korišćeni za stvaranje „foto-fit“ prikaza tipičnog varalice putem AI generacije slika.

Rezultati su pokazali muškarca u četrdesetima s plavo-sivim očima, retkom ili bez kose, i namrštenim borama. Uz male usne i veći nos, taj prikaz je tipičan za nekoga ko vara svog partnera.

Foto: Foto: Profimedia

Ženska verzija varalice, prema ilustraciji, bila je u ranim pedesetima, s tamnom kosom i malim nosom.

I muškarci i žene prikazani su kao vitki s „buljavim očima“. Maskel je napomenula da je 41% ispitanika upoznato sa prevarama, što sugeriše da bi se mnogi mogli identifikovati sa karakteristikama prikazanim na slikama, piše „New York Post„. 

Studija je pokazala da muškarci češće varaju od žena, pri čemu je 35% muškaraca priznalo da su varali barem jednom, u poređenju sa 24% žena. Zanimljivo je da su žene češće sklone da ostanu sa partnerima nakon preljuba; više od 22% njih ostalo je sa nevernim partnerima najmanje dve godine, dok je samo 13% muškaraca učinilo isto.

Foto: Foto: Profimedia

Prema istraživanju, muškarci između 45 i 54 godine najčešće varaju, s 35% koji priznaju preljubu, a 54% ispitanika u tom dobu otkrilo je da su bili ili žrtve ili počinitelji nevere.

Istraživanje takođe sugeriše da se varanje najčešće događa u jesen, pa bi ljubavni parovi trebalo da budu oprezni, posebno ako njihova druga polovina poseduje navedene fizičke karakteristike.

Iako se rezultati temelje na statističkoj analizi, Maskel naglašava da se oni ne primenjuju na sve pojedince.

– Ponašanje ljudi oblikuju njihove odluke i postupci, a ne njihov izgled.

Hi-Tech

Istraživači iz Iraka i Australije tvrde da su razvili kompjuterski algoritam koji može da proceni zdravlje i postavi dijagnozu na osnovu analize boje jezika, i to sa tačnošću od 98 odsto.

sledeća vest