Vladeta Jerotić o ljubavi roditelja prema detetu

Vladeta Jerotić (1924 – 2018) je bio veliki mislilac kog su mnogi voleli, poznati akademik, neuropsihijatar i književnik, a njegove mudre misli često su citirane. On je često pričao o deci i njihovom psihičkom razvoju i iznosio izuzetno bitne činjenice o vaspitavanju deteta, koje bi trebalo da usvoji od A do Š svaki roditelj, ali i onaj ko to planira da postane u budućnosti.

U svojim radovima bavio se mnogim temama, a između ostalog i odnosom roditelja i dece. Jerotić je rekao da dete, kad se rodi, liči na nekoga, na oca ili majku. I onda roditelj, iako ne voljno, zavoli više to dete koje na njega više liči fizički od ostale njegove dece. Pa još ako ima i zajedničke psihičke karakteristike.

– Ranije sam, kao psihijatar, umeo da pitam roditelje s dvoje, troje dece: “Koje dete najviše volite?”. Skoro svi bi rekli – podjednako. Kunu se u to i majka i otac, ali naravno da to nije istina. Tako nešto ne postoji. Uvek jedno malo više. Ako je dvoje dece, onda je dobro da majka voli jedno, a otac drugo. Jer, ako oboje više vole jedno, ovo drugo će osetiti. – smatrao je Jerotić.

– Deca koja su zdravorođena su tako intuitivna bića i sve primećuju pod belim bogom, šta se dešava i sa majkom i ocem. To je sve neverbalno. Evo, uzmimo sad majku. Ona, najpre, voli dete jer ima njene karakteristike. Ali ga, kao drugo, voli i zato što voli muža s kojim je to dete voljno dobila. Ali ono treće, najuzvišenije, to je kad majka voli dete kao zasebno, novo i zagonetno biće, bez obzira na prepoznatljive dobre i loše osobine, svoje i svoga muža u detetu, govorio je Jerotić.

– Imate, naravno, onu decu koja ne liče ni na oca ni na majku. Psihički pre svega. Naravno, postoji genetika, pa onda roditelji ponekad, umeju da se prisete nekih osobina svojih rođaka ili predaka, pa ih prepoznaju u detetu. Ali to ponekad i nije slučaj. Recimo, rodi se dete savršeno muzikalno, a niko u porodici ni bližoj ni daljoj da mogu roditelji da se sete, nije bio muzikalan. To je, naravno, ređi slučaj.

– Dete je u dosadašnjem patrijarhalnom vaspitanju kod Srba vaspitavano u krajnostima: ili je odgajano u preteranoj strogosti ili u preteranoj razneženosti (naročito poslednjih decenija), zbog nekorisne bolećivosti roditelja koju treba razlikovati od ljubavi. Valja se ipak složiti da nije uputno isticati tzv. presudnu ulogu roditelja u vaspitanju dece, a prvenstveno u toku prvih nekoliko godina života deteta, jer i genetika i promena spoljašnjih rđavih okolnosti u docnije, povoljnije prilike može uticati na ispravljanje negativnih obeležja u ponašanju deteta, završio je Jerotić.

(Kurir.rs/I.M.)

Bonus video:

Kurir