Vladika Grigorije otkrio smemo li raditi na crveno slovo

Vladika Grigorije Durić je episkop Diseldorfa i sve Nemačke, a on još od devedesetih godina, kad je bio mlad monah, širi jevanđeljsku reč i trudi se da ljude oplemeni duhom vere.

On koristi moć društvenih mreža da se vernicima obraća tim putem, pa deli na taj način svoje savete i stavove.

Vladika Grigorije se trudi da odgovori na važna pitanja i društvene teme, ali i na neka od čestih pitanja koja provejavaju među vernicima, poput onog da li je dozvoljeno prati veš „na crveno slovo„.

— Često dobijam pitanja da li se smeju obavljati kućni poslovi na crkvene praznike. Da li se sme uključiti veš-mašina, počistiti stan, opeglati odeća? Odgovor glasi: da, smeju. U većini slučajeva, uverenje da se ne smeju obavljati kućni poslovi na crveno slovo proizlazi iz sujeverja, a ne iz istinskog poštovanja prema svetitelju ili prazniku koji se tog dana proslavlja — započeo je izlaganje vladika Gligorije.

Vladika Grigorije napominje da vera nikad neće imati veze sa pranjem veša ili usisavanjem kuće.

— Ako je uistinu posredi poštovanje, onda bi ono trebalo pre svega da se iskazuje odlaskom na liturgiju, molitvom ili, recimo, izbegavanjem ogovaranja i psovanja, a ne da se svede na puko uključivanje ili neuključivanje veš-mašine. I ovde je – kao i u slučaju pogrešnih uverenja o kojima sam ranije pisao i govorio – reč o zameni teza i pomeranju težišta sa suštine na formu.

Zaista verujem da Bog ne gleda na to ko je šta uključio, isključio ili pomakao. Njega mnogo više interesuje kako se odnosimo prema drugima – bližnjima i daljnima, interesuju ga naši osećaji, namera i volja — napisao je vladika u opisu objave koju je podelio na svom Instagramu, a potom u video-snimku dodatno potkrepio primerima.

— Zamislite samo da je neki praznik i mi kažemo: danas ne radimo ništa, ali idemo u restoran. Onda nas tamo poslužuju konobari, koji su isto kao mi, hrišćani i koji trče i rade, i mi mislimo da smo nešto bolji od njih. Međutim, nismo, jer oni su bolji od nas u tom trenutku jer nas služe — započeo je on, pa se prisetio detinjstva“.

— Isto tako je zanimljivo moje sećanje na detinjstvo, kad su u mom selu ljudi odmarali od poljskih poslova. Tog dana praznika nisu išli u crkvu, nego su igrali karte i svađali se dok igraju karte — objašnjavao je vladika u svom izlaganju na svom Instagram profilu.

Potom je zaključio primerom iz Svete Gore i manastira u kome je živeo.

— Na Svetoj Gori, koliko se sećam, a i u manastiru u kom sam živeo kod vladike Atanasija, mi bismo posle službe, ako je liturgija, naravno, na praznik i na crveno slovo, ručali, a onda bismo radili. Išli smo na svoja poslušanja. Dakle, rad sam po sebi nikad ne može biti zlo. Međutim, nepoštovanje praznika i svetitelja kojeg tog dana praznujemo ogleda se u tome šta mi mislimo i kuda su upućene naše misli i naša dela, a ne na to da sedimo i ništa ne radimo — istakao je vladika.

Bonus video

Crkva u Gotovuši

( Glossy )