Vrata pakla zaista postoje! Evo šta će se desiti ako im se približite (VIDEO)

„Vrata pakla“ su prirodni fenomen i turistička atrakcija i jedno od najneobičnijih mesta na svetu. Nalaze se u pustinji u Turkmenistanu.

Prečnik ovih vrata je oko 70 metara, dubina kratera je 30 metara, a iznutra gas neprekidno gori decenijama.

Bez sumnje, to je jedno od najneobičnijih mesta na svetu koje je postalo jedna od poznatih turističkih atrakcija Turkmenistana.

Plamena pukotina se nalazi u pustinji Karakum, nedaleko od sela Darvaza. Ovo mesto od njegovog otkrića prati neka vrsta misterije, piše Putni kofer.

Evo kakve tajne kriju „kapija pakla“ u Turkmenistanu!

Najveće rezerve prirodnog gasa u svetu

Kako su tačno nastala „Vrata pakla“ (koja se još nazivaju i „krater Darvaza“, ili od 2018. zvanično „Sjaj Karakuma“) nije sa sigurnošću utvrđeno i danas.

Ova vrata će vas odvesti u ležište gasa. Naime, mesto gde se nalazi kapija krije ogromne rezerve prirodnog gasa, a sam Turkmenistan se može pohvaliti šestim najvećim rezervama prirodnog gasa na svetu.

Prema najpopularnijoj verziji priče, „Vrata pakla“ se nalaze na području koje je takođe proglašeno rezervatom prirode 2013. godine, a nastale su ljudskom aktivnošću.

Naime, priča se da su sovjetski naučnici tražili naftu i bili uvereni da su je pronašli. Kada su 1971. počeli da buše, ispod bušilice se otvorio veliki krater. Kada su shvatili da su zapravo otvorili ležište gasa, na kraju su ga zapalili kako bi sprečili dugotrajno oslobađanje toksičnih gasova, verujući da će krater izgoreti i ugasiti se sam od sebe za najviše nekoliko nedelja.

Ali to se nije desilo. Potcenili su količinu gasa, odnosno metana koji se tamo nalazi.

S druge strane, lokalno stanovništvo i neki geolozi Turkmenistana pričaju nešto drugačiju priču – da je krater nastao šezdesetih godina prošlog veka i da je ostao nezapaljen do 1980-ih.

Neko je ipak sišao u krater

Bilo kako bilo, jedan čovek je odlučio da „ide do đavola“.

Bio je to istraživač Džordž Kurunis, čiju je ekspediciju na dno gorućeg kratera – gde je otišao da prikupi uzorke zemljišta. Otišao je da vidi da li postoji neki organizam koji bi mogao da preživi u takvom okruženju, a ekspediciju je delimično finansirao „National Geographic“.

Kurunis se uspešno spustio u krater 2013. godine. Ovom podvigu su prethodile pripreme od godinu i po dana – od dobijanja dozvole, sređivanja logistike, okupljanja ekipe i vežbanja.