Žarko Laušević na Interpolovoj poternici

Žarko Laušević preminuo je pre godinu dana, a iza sebe je imao mnoštvo teških životnih okolnosti zbog kojih je završio i na poternici.

Njegovu karijeru je iznenada prekinuo zločin koji je Laaušević počinio 1993. godine zbog čega je u svojoj rodnoj Crnoj Gori bio osuđen na višegodišnju robiju.

Pošto je presuda bila skraćena, a on bio pomilovan, Laušević se preselio u Sjedinjene američke države. Izdao je jednu od najpoznatijih autobiografskih knjiga „Godina prođe, dan nikad“.

Legendarni glumac je zbog toga bio primoran da radi sitne poslove za koje nije bila potrebno znanje jezika i koji nisu donosili Bog zna kakvu zaradu.

Iako je bio sam u tuđini, kako to obično biva, bilo je ljudi koji ga nisu zaboravili i koji su mu bili uteha u tim teškim danima. Vlade Divac i Peđa Stojaković u to vreme su igrali za „Sakaramento“ i kad god su gostovali u Njujorku pozvali bi svog prijatelja na večeru a jedan od njihovih susreta bio je posebno zanimljiv.

Dok se u to vreme Žarko bavio molerskim poslovima, sa košarkašima je jednom prilikom svratio u jedan od poznatih restorana u tom gradu – Ćiprijani a on je ispričao posebnu anegdotu:

– Uvek bi nas Vlade Divac i Peđa Stojaković, kada god bi dolazili u Njujork, kada je Sakramento gostovao, pozvali na večeru, odgledamo utakmicu i odemo na večeru. Bio je neki Ćiprijani, i sad tu da se Anita i ja borimo sa Divcem i Stojakovićem oko plaćanja računa, ali bez obzira na to koliko hoćeš i želiš, samo onako pogledaju u fazonu ‘nemoj molim te.

Žarko je svojevremeno pričao kako su im služili skupocena vina dok se on mamuran spremao sutradan za posao gde je kao moler zarađivao dnevnicu 80 dolara.

– Pošto noćni život u Njujorku ne poznajem, jer ne izlazim, ja sutradan mamuran dolazim i shvatim da radim moleraj prva vrata do Ćiprijanija za dnevnicu od 80 dolara, a sinoć je taj ceh bio ne znam ni koliko – ispričao je on jednom prilikom.

(Espreso/telegraf/prenela PV)