Zašto je avokado dobar i ima li zamenu?

Sve se češće srećemo s preporukama nuticionista da u ishranu uvrstimo avokado, obrano mleko, jogurt i posni sir ukoliko želimo da smršamo. Jasno je da od avokada nećemo oslabiti, ali nas je zanimalo zašto je ova voćka, iznenada, toliko popularna? I da li imamo neku jeftiniju zamenu?

„Zbog olakšane globalne razmene robe dostupni su nam proizvodi koji ranije nisu bili dostupni u našem kulinarstvu i prehrambenim navikama. I dijetetika podleže trendovima kao i svi ostali aspekti života“, kaže dr Olga Hadžić, specijalista higijene i specijalista psihijatrije iz zdravstvenog sistema „MEDIGROUP“.

„Avokado ima nesumnjive nutritivne kvalitete, sadrži obilje vitamina, minerala, mononezasićene masne kiseline, neke korisne materije koje nazivamo antioksidansima, vlakna… ali sve nutritivne koristi koje pruža avokado može pružiti i izbalansirana ishrana koja se sastoji od namirnica sa našeg područja, a koja bi poštovala principe tzv. mediteranske ishrane.„

Dr Hadžić podseća da je neophodno da hrana zadovolji naše potrebe i kvantitativno i kvalitativno, što znači da moramo da unosimo dovoljne količine hrane koja svojim kvalitetom obezbeđuje unos svih potrebnih materija. Ovako pravilno uravnotežena ishrana će obezbediti očuvanje zdravlja.

Da li je potrebno lišavati se životinjskih masnoća?

„Hrana ne služi samo da utoli glad, već i da obezbedi funkcionisanje tela, kako u njegovim osnovnim zahtevima, tako i u situacijama posebnih potreba“, objašnjava doktorka Olga. „Nepravilna ishrana, bez obzira na to da li se radi o nedovoljnom ili prekomernom unosu ili je neuravnotežena pa oskudeva u važnim sastojcima, predstavlja zdravstveni rizik.

Do skora se smatralo da su štetne životinjske masnoće, savetovalo se izbacivanje crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda, svinjska mast. Međutim, još su štetnije industrijski proizvedene namirnice koje sadrže trans masne kiseline, od prirodnih masnoća, na primer, hidrogenizovane biljne masnoće.

Da li su dobre namirnice od obranog mleka – npr. jogurt ili sir s malim procentom masti?

„Količina masti koja piše na ambalaži mlečnih proizvoda odnosi se na procenat masti u suvoj materiji, tako da, čak i proizvodi sa 2,8 odsto, 10 i 20 odsto sadrže veoma malu količinu masti. Oni proizvodi koji su potpuno lišeni masti gube na svom nutritivnom kvalitetu, jer organizam iz tih proizvoda ne može da preuzme važne hranljive materije koje su rastvorljive u mastima. Ove namirnice zadovoljavaju naš apetit u smislu ukusa, ali u smislu nutritivne vrednosti se ne ističu“, zaključuje dr Olga Hadžić.

Prema njenim rečima, treba ograničiti masnoće na preporučen unos od 10 do maksimalno 15 odsto ukupnog energetskog unosa, pri čemu valja obratiti pažnju na kvalitativna svojstva tj. vrstu i sadržaj masnih kiselina u mastima hrane.

Bilo bi dobro da se primeni i preporuka Svetske zdravstvene organizacije da budu zastupljene i omega-6 i omega-3 masne kiseline, tako da budu u odnosu 1:3 do 1:5. To znači da treba jesti više namirnica koje sadrže omega-3 masne kiseline, što u našim prehrambenim navikama nije slučaj. Evo i korisnog podsetnika:

1. Izvori omega-3 nezasićenih masnih kiselina su u riba (tunjevina, losos), riblje ulje, seme lana, orasi.
2. Izvori omega-6 masnih kiselina su različita biljna ulja, jaja, meso, mesne prerađevine.

Bonus video:

(Espreso / Lepa i srećna/ Prenela:M.S.)