radiobalkanfox
Nacionalni park Dolina smrti nalazi se na granici između Kalifornije i Nevade i predstavlja najnižu tačku na zapadnoj hemisferi. Većinu vremena pejzaž je beživotan i suv, ali ovih dana može da se pohvali oazama ispunjenim jezerima i biljkama.
Kada je uragan Hilari u avgustu ove godine pogodio oblast istočne Kalifornije, on je na svom putu razaranja paradoksalno sa sobom doneo i život. Tačnije, on je doneo padavine koje su bile toliko potrebne jednoj od najtoplijih i najsušnijih oblasti na svetu: Nacionalnom parku Dolina smrti, navodi Nacionalna geografija.
“To je definitivno redak i poseban događaj”, rekla je portparolka NP Dolina smrti, Ebi Vajns za CNN. Ona je objasnila da ono što ga izdvaja jeste činjenica da se dešava otprilike na svakih deset godina.
Uragan Hilari je do Doline smrti stigao 19. avgusta, ali su se padavine nastavile u naredna 24 časa. Prema dostupnim podacima, izmereno je da je u pojedinim delovima parka palo oko 5,6 cm kiše po metru kvadratnom, čime su oboreni svi dosadašnji rekordi.
Stoga ne čudi da su se unutar njegovih granica formirale oaze pune efermalnih jezera i biljaka koje su u potpunosti promenile beživotni pejzaž. Čak i dva meseca nakon oluje, te vodene mase nisu pokazale znake povlačenja.
“Volela bih da znam koliko će tačno trajati”, zaključila je Vajns. Kako je park nakon pustošenja i uništenja infrastrukture bio zatvoren nedeljama, ona napominje da svi oni koji žele uživo da vide ovaj fenomen sada kad je napokon sve otvoreno i za posetioce: požure.
Dolina smrti je poznata po subtropskoj pustinjskoj klimi, a posetioci mogu da očekuju topla i duga leta i kratke zime. Na ovom području je 10. jula 1913. izmerena temperatura od 56 stepeni Celzijusa, što je najviša temperatura zabeležena ikada u Sjedinjenim Državama.
Uprkos ekstremnim temperaturama i pustinjskom okruženju, Dolina smrti ima iznenađujuće razvijen život biljaka. Neke se nastane na dnu doline i prilagođavaju se oskudnim količinama padavina rastom neverovatno dugog korenja. Korenje se ili spusti do 100 metara u dubinu kako bi uhvatilo vlagu iz nižih nivoa tla ili se raširi kako bi skupilo bilo koju količinu vlažnosti. One takođe imaju posebno lišće koje sporo isparava, što im omogućava da zadrži vlagu što je duže moguće.
Original magazin
Dodaj komentar