Kandilo, Foto: Profimedia
Kandilo je nezaobilazan rekvizit u svakom pravoslavnom hramu ili domu. Zbog sličnosti reči, neki ga brkaju s kadionicom za tamjan, međutim, kandilo je svetiljka, uljanica, tj., u njemu gori fitilj na ulju (grč. ϰανδήλος, lat. candela: svijeća, svjetiljka).
Kandilo se takođe stavlja pred kućni ikonostas i pali se svakoga dana, u skladu sa pravoslavnom tradicijom. To je običaj koji čuva duboku hrišćansku simboliku vezanu za Svetlost Hristovu koja obasjava svakog čoveka, zagreva nadu, koja teši i saučestvuje u beskrajnim satima samoće.
Paljenje kandila sadrži u sebi simboliku darivanja žrtve poštovanja i časti prema Bogu i Njegovim svetiteljima. Takođe, simbolizuje Hristovu Svtlost koja osvetljuje svakog čoveka, kao što simbolizuje i poznatu Gospodnju zapovest da mi, hrišćani, treba da budemo svetlost svetu.
Jelej, tj. ulje koje gori u našim kandilima, “ jelej Božiji preslikava“ , piše Sv. Simeon Solunski, dakle, milost Božiju koja se projavila kada se Nojev golub vratio u barku da bi označio kraj potopa, noseći u kljunu maslinovu grančicu; ili kada je Isus, moleći se usrdno, zalio kapljicama svoga znoja maslinu, pod kojom je klečao one stradalne noći na Maslinovoj Gori. Naravno, svi znamo koliko je beskrajno uzvišenija od materijalne ona unutrašnja, svetoduhovna svetlost. Pisao je, dakle, bogonosni otac Grigorije Nazijanzin: “Osvetlimo…… jezik“, a dopunjava njegov kritičar “ Da li je to zaista postignuto?“ – piše na sajtu manastira Lepavina.
Ulje simbolizuje beskrajnu milost Božiju, ali i kandila simbolizuju Crkvu koja prenosi Božansku milost i prosvećuje. Kandila simbolizuju, nesumnjivo, i same svetitelje čija je Svetlost zablistala, prema rečima Gospodnjim: “ pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.“
Mnogo je razloga zbog kojih bi mi, hrišćani, trebali da palimo kandilo, kao npr:
da nas podseća na potrebu za molitvom
da osvećuje prostor i odgoni mrak tamo gde preovlađuju sile zla
da nas podseća da je Hristos jedina istinita Svetlost i da je vera u Njega Svetlost
da nas podseća da naš život treba da bude svetao
da nas podseća na to da, kao što je kandilu potrebna naša ruka da bi se upalilo, tako je i duši potrebna ruka Božija, tj. Njegova blagodat
da nas podseća na to da naša volja mora da gori i da se žrtvuje
radi ljubavi Božije, itd.
Podrazumeva se da ulje u kandilima treba da bude maslinovo i naravno, koliko je moguće, što boljeg kvaliteta. Inače, Gospod se molio u Maslinovom vrtu, a hram sa kandilima se preobraća u novi vrt maslina (misli se na ulje) i božanske milosti. Ulje u kandilima nas podseća na Božije milosrđe, a njihova svetlost na naš život koji treba da bude svetao i svet.
(Espreso/Srbija danas)
Dodaj komentar