radiobalkanfox
Mnogo je faktora koji oblikuju naš karakter i životna iskustva – temperament, okruženje, odnosi sa ljudima… Stoga, ako smatrate da su vaši roditelji u potpunosti krivi za sva vaša negativna iskustva, razmislite još jednom.
Zašto su roditelji krivi?
Kada ste bili dete, roditelji su oblikovali vaš svet jer niste imali kontrolu nad tim kroz šta prolazite. Oni su bili odgovorni za to da vam obezbede bezbedno i negujuće okruženje. Oni su ti koji je trebalo da vas zaštite, fizički i emocionalno.
Deca sa teškim temperamentom, negativnim iskustvima ili drugim faktorima rizika mogu dobro da prođu kasnije u životu ako im roditelji emocionalno im pomognu. No, ako vaši roditelji to nisu uradili, ili još gore ako su oni bili izvor negativnih iskustava – igrali su važnu ulogu i u vašim životnim borbama u odraslom dobu.
Nauka je uspostavila vezu između negativnih iskustava u detinjstvu i raznih problema u životu odraslih.
Stoga, možete kriviti svoje roditelje za probleme u životu ako su doprineli vašim lošim iskustvima iz detinjstva koja su dovela do tih problema. Međutim, ne možete kriviti roditelje zato što su vaši problemi ostali takvi jer je sada na vama da to promenite.
Zašto roditelji nisu krivi?
Identifikovanje osnovnih uzroka vaših problema i postavljanje prvobitne odgovornosti tamo gde joj je mesto je suštinski prvi korak ka izlečenju od traume. Ali kada to prepoznate, obaveza da poboljšate svoj život je isključivo na vama.
Ne radi se o tome da naterate roditelje da “plate” za ono što su uradili, niti da se oslobodite problema sa kojima se susrećete. Radi se o razumevanju razloga za vaše ponašanje i razumevanju vaše prošlosti. Sa ovim razumevanjem, vi preuzimate odgovornost za svoju budućnost, odgovornost koju ne možete da prenesete na svoje roditelje.
Bez obzira na obim njihovih grešaka, oni ne mogu ići putem oporavka umesto vas. Samo vi to možete.
Traume iz detinjstva
Negativna iskustva iz detinjstva su potencijalno traumatični događaji koji se dešavaju u životu deteta tokom detinjstva i adolescencije.
To može uključivati različite oblike zlostavljanja (fizičkog, emocionalnog, seksualnog), zanemarivanja (fizičkog, emocionalnog) ili druge teške okolnosti kao što su prisustvovanje nasilju u porodici, nefunkcionalna porodica ili iskustvo otuđenja od roditelja tokom razvoda.
Važno je znati da se trauma različito percipira među pojedincima. Ono što može biti traumatično za jedno dete, možda nije za drugo. Radnje ili primedbe koje roditelji doživljavaju kao bezazlene mogu kod deteta da izazovu bolna osećanja.
Neželjena iskustva, kao što su zlostavljanje ili zanemarivanje, mogu imati dugotrajan uticaj na život deteta. Oni mogu poremetiti neurološki razvoj, učenje i ponašanje. Ova deca su pod većim rizikom od mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Oni se mogu boriti sa zavisnošću od alkohola ili zloupotrebom droga.
Trauma iz detinjstva je takođe povezana sa fizičkim zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca. To može otežati formiranje dobrih društvenih odnosa. Nevolje se takođe mogu prenositi sa generacije na generaciju, jer oni koji su pogođeni mogu nehotice stvoriti nepovoljno okruženje za svoju decu.
Zašto je važno osvestiti traumu?
Socijalno priznanje je snažno povezano sa manjim brojem simptoma PTSP-a nakon traumatskih iskustava.
To znači da vas priznanje za bol koji ste pretrpeli može zaštititi od negativnog uticaja traume iz detinjstva. Međutim, u društvu postoji tendencija da se previdi ili odbaci trauma vezanosti koju su naneli roditelji.
Preovlađuje stav „ne treba kriviti roditelje“ koji, nažalost, može pozicionirati žrtve, u ovom slučaju odraslu decu, kao antagoniste u identifikaciji izvora njihove traume. Ovakav način razmišljanja može pogoršati emocionalni bol kod ljudi koji jednostavno traže potvrdu i razumevanje za traumu koju su pretrpeli.
Zašto ne treba da se fokusiramo na krivicu?
Otkrivanje uzroka traume je ključno, ali fokusiranje na njih je štetno. Vaš krajnji cilj je da živite srećniji i zdraviji život umesto da budete upleteni u bolna sećanja na prošlost.
Prepoznajte probleme bez fokusiranja na krivicu kako biste mogli da krenete napred. Možete izgraditi bolju budućnost i dozvoliti sebi da rastete. Dozvolite sebi da prevaziđete nedaće koje su vas nekada sputavale.
Oporavak nije ništa drugo nego razumevanje naše prošlosti i koračanje ka budućnosti. Počinje otkrivanjem korena problema, a zatim preduzimanjem akcija za njegovo rešavanje.
Čak i ako imate tešku prošlost, imate moć da promenite svoju priču. Naš mozak se vremenom menja i prilagođava novim životnim iskustvima. Nova iskustva potrebna su da promenimo nervne puteve.
Sam proces nekada može biti spor i izazovan, ali uz podršku i odlučnost možete ostvariti napredak. Sve je u prihvatanju novih mogućnosti koje dolaze s promenom, navodi Parenting for Brain.
Foto: Vidar Nordli-Mathisen on Unsplash
Original magazin
Dodaj komentar