Zašto turisti umiru od vrućine za vreme odmora u Grčkoj?

Potraga za osobama koje se smatraju nestalima još uvek traje. Postoje najmanje dve zajedničke stvari koje povezuju tragedije – svi stradali su bili u poodmaklim godinama (55-80 godina) i odlučili su da pešače usred dana, uprkos visokim temperaturama.

Toplotni talas trenutno zapljuskuje Evropu, oseća se čak i u Grčkoj, gde je prosečna temperatura vazduha leti 27-28 stepeni C. Poslednjih dana u ovoj zemlji temperatura je dostigla 44 stepena C. Vlasti, kao odgovor na postojeći problem, preduzimaju mere za zaštitu turista, čak i na njihovo nezadovoljstvo.

„Za turiste su najbolnija ograničenja pristupa Akropolju, koji je ‘zatvoren’ u vreme najvećeg sunca. Ovo je neophodno jer je evakuacija odatle izuzetno teška i povređeni moraju da se nose jedan po jedan na nosilima. Nema ni mesta za sletanje helikoptera ili dolazak hitne pomoći. Osim toga, ovo mesto je potpuno izloženo suncu. Kada dodate vrućinu i gomilu ljudi okolo, lako ćete se onesvestiti. Uz sve to, turisti često zaborave na hidrataciju“, rekla je Džoana Fiks, psihoterapeutkinja iz Poljske koja živi u Atini.

Meštani su navikli na vrućinu, pa za razliku od turista, znaju proceduru. Uvek imaju zaštitu na glavi i nose vodu sa sobom, a ne izlaze usred dana ako ne moraju.

„Klima je neophodna ako moramo da radimo tokom dana. U julu će veliki deo stanovnika verovatno ostati kod kuće zbog posla, ali će u avgustu, koji je mesec raspusta u Grčkoj, Atina sigurno biti pusta. Da biste nekako izdržali vrućinu, uvek morate da imate vodu“, upozorila je Džoana Fiks.

Turisti koji su tokom putovanja izgubili zdravlje ili život najverovatnije su potcenili pretnju i precenili mogućnosti svog tela. Željni grčkog sunca, izlazili su preko dana u šetnju. Takva neodgovornost može da ima tragične posledice. Kada putujete sami, van predviđene rute, morate da vodite računa da, ako se nešto desi, prepušteni ste sopstvenim sredstvima.

Kako se umire od vrućine?

Jedna pretnja je sunčanica koja je rezultat izlaganja previše intenzivnoj, dugotrajnoj sunčevoj svetlosti. Nezaštićene glave i vratovi povećavaju rizik. U takvim uslovima može doći do zagušenja moždanih ovojnica i mozga. Pregrejano telo gubi sposobnost pravilne termoregulacije. Toplota koja se, jednostavnije rečeno, akumulira unutra, ne prenosi se efikasno spolja. Najviše su izloženi riziku stariji ljudi i oni sa hroničnim bolestima, ali to može da utiče na svakoga ko ignoriše osnovna pravila bezbednog boravka na suncu.

„Pre nego što se to desi, prvo možemo da uočimo simptome toplotne slabosti, koja se često javlja, između ostalog, kod ljudi koji rade fizičke poslove. Prvo, postoje kontrakcije trbušnih mišića ili udova, koje se nazivaju toplotni grčevi. Ovo je signal da se što pre sklonimo sa sunca, sakrijemo u prohladnu, prozračnu prostoriju i počnemo da pijemo više tečnosti“, rekla je Džoana Fiks.

Najveća greška je, upozoravaju stručnjaci, boravak na suncu između 11 i 15 časova, kao i nedovoljna hidratacija. Količina tečnosti koja se konzumira u takvim uslovima treba da se poveća, jer „preporučenih“ 1,5 litara možda neće biti dovoljno. Kako naglašavaju spasioci u Grčkoj, čak 10-12 minuta na suncu bez ikakve zaštite često se pokaže opasnim.

Dodaju da većina ljudi nije u stanju da prepozna simptome nadolazećeg moždanog udara, što ih zbunjuje sa umorom. Ako prestanete da osećate žeđ na jakom suncu, to je loš znak, kao i glavobolja i bol u vratu. Mučnina i povraćanje znače da je osobi potrebna medicinska pomoć.

Bonus video:

(Espreso/T.M./Mondo/T.V.)