ZEMLJINO JEZGRO PROMENILO SMER ROTACIJE Da li ćemo se sada vrteti u suprotnom pravcu?

Kako su naučnici otkrili promenu?

Zemljino unutrašnje jezgro je nedostupno direktnom posmatranju – ne možemo da dopremo do njega bušenjem niti poslati sondu. Ali, seizmolozi su našli način da „vide“ kroz Zemlju koristeći prirodne i veštačke potrese. U ovom istraživanju analizirani su seizmički talasi koje je proizveo 121 ponavljajući potres u blizini Južnih Sendvičkih ostrva između 1991-2023. Takođe su korišćeni podaci iz sovjetskih, američkih i francuskih nuklearnih testova iz 1970-ih.

Ti seizmički talasi putuju kroz unutrašnjost planete i odbijaju se od granice unutrašnjeg jezgra. Promene u njihovom putovanju – mala pomeranja od nekoliko stotinki sekunde – otkrivaju kako se jezgro pomera u odnosu na ostatak Zemlje. Kad su seizmolozi, predvođeni profesorom Džonom Vidalom sa Univerziteta Južna Kalifornija, počeli da primećuju razlike u novijim zapisima u odnosu na one iz ranijih decenija, bilo im je jasno da se događa nešto neobično.

– Kad sam prvi put vidio seizmograme koji su upućivali na ovu promenu, ostao sam zbunjen. Ali, kad smo pronašli još dvadesetak takvih slučajeva, postalo je očigledno – rekao je Vidal.

Šta se tačno dešava?

Naučnici su otkrili da je unutrašnje jezgro počelo da usporava oko 2010. godine i da je od tada počelo da se kreće unazad – dakle, relativno gledajući u smeru suprotnom u odnosu na rotaciju kore i plašta. To ne znači da se cela Zemlja okreće unatrag, nego da se unutrašnje jezgro sada lagano „vrti“ u drugom smeru unutar tekućeg spoljnog jezgra.

Ova promena nije nagla ni dramatična u smislu posledica – govorimo o pomeranjima koji se odvijaju tokom godina, a rezultiraju razlikama u rotaciji od hiljaditih delova sekundi. Ali, na geološkom i fizičkom nivou, to je značajno.

To je dokaz da duboki delovi Zemlje međusobno komuniciraju i da na tu komunikaciju utiču gravitacione sile iz plašta, kao i turbulencije u spoljnom jezgru.

Vidal kaže da na promene u rotaciji jezgra deluje „kovitlanje tekućeg gvozdenog spoljnog jezgra koje ga okružuje, a koja stvara Zemljino magnetno polje, kao i gravitaciono povlačenje iz gustih delova gornjeg, stenovitog plašta“.

Posledice za Zemlju i magnetno polje

Unutrašnje jezgro igra ključnu ulogu u stvaranju Zemljinog magnetnog polja. To polje nastaje u spoljnom, tekućem jezgru, gde se kovitlaju tokovi rastopljenog gvožđa. Ti tokovi deluju kao veliki dinamo – stvaraju i održavaju magnetizam koji nas štiti od opasnog svemirskog zračenja i sunčevih oluja i pomaže u navigaciji životinja, brodova i satelita.

Ako se unutrašnje jezgro ponaša drugačije nego što smo mislili – ako ne rotira ravnomerno, ako usporava i menja smer – to bi moglo da utiče na obrasce u magnetnom polju i eventualno na povremene „magnetne inverzije“ u kojima se magnetni polovi Zemlje menjaju.

Zasad nema dokaza da takva promena rotacije može da izazove katastrofalne posledice. Ali, to jeste znak da je „motor“ Zemlje – njena najdublja unutrašnjost – daleko složeniji i aktivniji nego što smo ranije mislili, piše Index.hr.

Jezgro koja se deformiše

Nova analiza nije samo ukazala na promenu smera rotacije jezgra. U nekim seizmičkim zapisima naučnici su primetili i promene u strukturi samog unutrašnjeg jezgra.

Konkretno, talasi su pokazivali znakove da se spoljni slojevi unutrašnjeg jezgra polako menjaju – verovatno zbog tzv. viskozne deformacije. Drugim rečima, čak ni najdublji, naizgled „čvrsti“ deo Zemlje možda nije sasvim krut, nego se sa vremenom može prilagođavati i menjati oblik.

– To znači da unutrašnje jezgro nije samo stena koja se rotira. Možda se rasteže, menja oblik, prilagođava silama koje dolaze iz spoljnog jezgra i plašta – rekao je Vidal.

Zašto je to važno?

Donedavno su naučnici verovali da se to jezgro okreće u istom smeru kao i ostatak planete, samo nešto brže. Međutim, novo istraživanje, objavljeno u prestižnom časopisu „Priroda geonauke“, pokazalo je da se situacija dramatično promenila: unutrašnje jezgro je usporilo, a potom je počelo da se okreće – relativno gledano u odnosu na spoljni deo – unatrag, suprotno od smera rotacije Zemljine kore i plašta.

Ovo otkriće potvrđuje dugogodišnje sumnje naučnika da jezgro, koje pluta okruženo tekućim spoljnim slojem, nije statično i nije uvek potpuno sinhronizovano sa ostatkom planete. Postaje sve jasnije da se radi o dinamičnom, nezavisnom sistemu koji utiče na duboke geološke procese, magnetno polje i možda čak na dužinu dana, prenosi Index.hr.

Kako su naučnici otkrili promenu?

Zemljino unutrašnje jezgro je nedostupno direktnom posmatranju – ne možemo da dopremo do njega bušenjem niti poslati sondu. Ali, seizmolozi su našli način da „vide“ kroz Zemlju koristeći prirodne i veštačke potrese. U ovom istraživanju analizirani su seizmički talasi koje je proizveo 121 ponavljajući potres u blizini Južnih Sendvičkih ostrva između 1991-2023. Takođe su korišćeni podaci iz sovjetskih, američkih i francuskih nuklearnih testova iz 1970-ih.

Foto: Zoonar/jean-luc cochonneau, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Zemljino jezgro

Ti seizmički talasi putuju kroz unutrašnjost planete i odbijaju se od granice unutrašnjeg jezgra. Promene u njihovom putovanju – mala pomeranja od nekoliko stotinki sekunde – otkrivaju kako se jezgro pomera u odnosu na ostatak Zemlje. Kad su seizmolozi, predvođeni profesorom Džonom Vidalom sa Univerziteta Južna Kalifornija, počeli da primećuju razlike u novijim zapisima u odnosu na one iz ranijih decenija, bilo im je jasno da se događa nešto neobično.

– Kad sam prvi put vidio seizmograme koji su upućivali na ovu promenu, ostao sam zbunjen. Ali, kad smo pronašli još dvadesetak takvih slučajeva, postalo je očigledno – rekao je Vidal.

Šta se tačno dešava?

Naučnici su otkrili da je unutrašnje jezgro počelo da usporava oko 2010. godine i da je od tada počelo da se kreće unazad – dakle, relativno gledajući u smeru suprotnom u odnosu na rotaciju kore i plašta. To ne znači da se cela Zemlja okreće unatrag, nego da se unutrašnje jezgro sada lagano „vrti“ u drugom smeru unutar tekućeg spoljnog jezgra.

Ova promena nije nagla ni dramatična u smislu posledica – govorimo o pomeranjima koji se odvijaju tokom godina, a rezultiraju razlikama u rotaciji od hiljaditih delova sekundi. Ali, na geološkom i fizičkom nivou, to je značajno.

To je dokaz da duboki delovi Zemlje međusobno komuniciraju i da na tu komunikaciju utiču gravitacione sile iz plašta, kao i turbulencije u spoljnom jezgru.

Vidal kaže da na promene u rotaciji jezgra deluje „kovitlanje tekućeg gvozdenog spoljnog jezgra koje ga okružuje, a koja stvara Zemljino magnetno polje, kao i gravitaciono povlačenje iz gustih delova gornjeg, stenovitog plašta“.

Posledice za Zemlju i magnetno polje

Unutrašnje jezgro igra ključnu ulogu u stvaranju Zemljinog magnetnog polja. To polje nastaje u spoljnom, tekućem jezgru, gde se kovitlaju tokovi rastopljenog gvožđa. Ti tokovi deluju kao veliki dinamo – stvaraju i održavaju magnetizam koji nas štiti od opasnog svemirskog zračenja i sunčevih oluja i pomaže u navigaciji životinja, brodova i satelita.

Ako se unutrašnje jezgro ponaša drugačije nego što smo mislili – ako ne rotira ravnomerno, ako usporava i menja smer – to bi moglo da utiče na obrasce u magnetnom polju i eventualno na povremene „magnetne inverzije“ u kojima se magnetni polovi Zemlje menjaju.

Zasad nema dokaza da takva promena rotacije može da izazove katastrofalne posledice. Ali, to jeste znak da je „motor“ Zemlje – njena najdublja unutrašnjost – daleko složeniji i aktivniji nego što smo ranije mislili, piše Index.hr.

Jezgro koja se deformiše

Nova analiza nije samo ukazala na promenu smera rotacije jezgra. U nekim seizmičkim zapisima naučnici su primetili i promene u strukturi samog unutrašnjeg jezgra.

Konkretno, talasi su pokazivali znakove da se spoljni slojevi unutrašnjeg jezgra polako menjaju – verovatno zbog tzv. viskozne deformacije. Drugim rečima, čak ni najdublji, naizgled „čvrsti“ deo Zemlje možda nije sasvim krut, nego se sa vremenom može prilagođavati i menjati oblik.

– To znači da unutrašnje jezgro nije samo stena koja se rotira. Možda se rasteže, menja oblik, prilagođava silama koje dolaze iz spoljnog jezgra i plašta – rekao je Vidal.

Zašto je to važno?

Ovo otkriće otvara vrata boljem razumevanju procesa koji oblikuju našu planetu – ne samo danas nego i tokom milijardi godina istorije Zemlje. Pomaže da se objasne promene u dužini dana, u magnetnom polju, pa čak možda i u dinamici tektonskih ploča.

Takođe je važno za poređenja sa drugim planetama – Mars, na primer, nema aktivno magnetno polje, a jedno od mogućih objašnjenja je da njegovo jezgro više nije aktivno.

Za naučnike je ovo otkriće poput pogleda kroz prozor u sobu koju su dosad mogli samo da zamišljamo. A za sve nas, to je podsetnik da je naša planeta živa, složena i da skriva još mnogo tajni ispod površine.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI