radiobalkanfox
Ovo je priča koja ima za cilj da promeni percepcije o invaliditetu. Svako zaslužuje šansu da ostvari svoje snove.
Nakon što su joj lekari rekli da verovatno neće živeti više od 30 godina jer boluje od nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja, jedna žena ne samo da se značajno oporavila već je nastavila dalje i ostvarila karijeru o kojoj je sanjala odmalena.
Sada se njeni roditelji nadaju da će ova priča da inspiriše druge koji možda imaju invaliditet poput njihove ćerke i šalju poruku ostatku sveta da invaliditet ne znači nesposobnost.
Viki Silk ima Daunov sindrom i oduvek je želela da postane stjuardesa.
Odrasla je sa roditeljima u Londonu i redovno su odlazili na odmor. Kako je vreme prolazilo, Viki se sve više divila kabinskom osoblju i poželela je da nauči sve o stjuardesama, njihovim zaduženjima i ostalim članovima posade.
Međutim, lekari su Džeri i Džonu, Vikinim roditeljima, rekli da ne očekuju da će njihova ćerka doživeti svoje tinejdžerske godine zbog višestrukih bolesti srca i pluća. Srećom, Viki je prkosila prognozama i nedavno je proslavila svoj 30. rođendan radeći ono što voli: volontirajući kao stjuardesa!
Viki je prvi put izrazila interesovanje da bude deo kabinskog osoblja pre deset godina, a njen otac Džon kontaktirao je više avio-kompanija tražeći posao za ćerku. Na kraju, Virgin Atlantic ga je kontaktirao, iako je početak bio težak.
Avio-kompanija je prvobitno rekla Silksima da ne zapošljavaju one sa „posebnim potrebama“.
„Sve je počelo tako što su rekli da ne nude radno iskustvo niti rade sa osobama sa posebnim potrebama“, rekao je Džon za Newsweek.
Međutim, porodica je na kraju bila povezana sa Rajanom Džonstonom, menadžerom leta avio-kompanije. Upoznali su se tokom leta za Svetu Luciju.
„Najpre je Vikina porodica kontaktirala Virgin Atlantic da se raspita o potencijalnim mogućnostima radnog iskustva“, rekao je Džonston.
„Nakon toga su bili pozvani u naš stari objekat za obuku na nekoliko dana, tokom kojih je Viki imala priliku da posmatra kabinsko osoblje i njihovu obuku.“
Za svoj 30. rođendan u septembru ove godine, Viki je na poklon dobila crvenu uniformu, a Virgin Atlantic joj je ponudio priliku da radi.
„Svi su je zavoleli, u šta nismo ni sumnjali. Posada je bila šokirana što je Viki znala bezbednosnu proceduru napamet“, rekla je Vikina majka Džeri o iskustvu svoje ćerke sa treninga.
Otkako je postala volonterka, Viki je sa Džonstonom uspostavila neraskidivu vezu.
„Tokom godina zajedničkog letenja, naša veza je porasla, a putovanja nezaboravna“, kaže Džonstonon i dodaje da je Viki aktivno učestvovala tokom leta. Uvek je bila spremna da pruži ruku svojim kolegama i putnicima služeći hranu i piće i sakupljajući smeće sa sedišta i prolaza.
„Gledati Viki kako aktivno učestvuje u aktivnostima tokom leta donosi mi ogromnu radost i zadovoljstvo“, otkrio je Džonston. „Kao da gledam san koji se ostvaruje, i greje mi srce kada znam da sam ja igrao ulogu u ostvarenju toga. ”
Dodao je da ga njen entuzijazam na poslu čini ponosnim i da je bilo inspirativno videti kako ona ostvaruje svoje snove.
„Mi kao društvo obično percipiramo invalide kao nesposobne ljude. Poslodavci misle da je previše komplikovano zaposliti osobu sa invaliditetom pa oklevaju“, kaže Džeri.
Uprkos štetnim stereotipima koji sugerišu da ljudi sa Daunovim sindromom nisu u stanju da rade ili da budu uspešni, istraživanja su pokazala da je ovo potpuno pogrešno.
Pročitaj i: Preduzetnica sa Daunovim sindromom koju niko nije želeo da zaposli
Prema istraživanju koje je sproveo Journal of Applied Research in Intellectual Disabilities, 57 odsto ispitanika sa Daunovim sindromom izjavilo je da radi plaćeni posao, 26 odsto su bili volonteri, a skoro tri odsto su bili samozaposleni. Najveći procenat ljudi je radio u prehrambenoj industriji, dok su ostali radili u kancelarijama, starateljskim službama, prodavnicama prehrambenih proizvoda i skladištima.
Ljudi sa Daunovim sindromom takođe mogu da studiraju, voze auto, da budu u vezama i imaju sopstvene porodice. Čak i ako im treba malo više pomoći, to ih ne čini potpuno nesposobnim.
Svaka osoba, bez obzira na invaliditet, ima jedinstven skup veština i sposobnosti. Neko sa fizičkim invaliditetom može imati intelektualnu snagu ili umetničke talente, a neko sa kognitivnim izazovom može imati izvanredne međuljudske veštine ili fizičku snagu.
Uopštavanje ili pretpostavka da osobe sa invaliditetom nisu sposobne za rade može dovesti do stereotipa, koji su često netačni i nepravedni. Prepoznavanje individualnih snaga i slabosti van okvira invaliditeta osigurava pravičan tretman.
Invaliditet ne ograničava uvek nečiji potencijal. Prepoznavanje ovoga podstiče inkluzivnije i pravednije društvo.
Foto: Instagram/virginatlantic; Suhyeon Choi on Unsplash
Dodaj komentar