radiobalkanfox
Cilj ovog pomeranja bio je da se omogući što bolje korišćenje dnevne svetlosti, čime bi se štedela energija. Prvi su ovu praksu uveli Nemačka i Austro-Ugarska tokom 1916. godine, kada su odlučili da pomeraju časovnike kako bi smanjili potrošnju struje u večernjim satima, posebno u vreme rata.
Ovaj princip su kasnije usvojile mnoge druge države, videvši u njemu način za bolju ekonomsku i energetsku uštedu.
U Srbiji je ova praksa zvanično uvedena tek 1983. godine, a od 1996. godine je standardizovana zajedno sa Evropskom unijom.
Iako je prvobitni razlog bio štednja energije, istraživanja danas pokazuju da efekat nije toliko značajan kao što se ranije verovalo. S obzirom na savremene metode rasvete i energetsku efikasnost, potrošnja energije u domaćinstvima i firmama ne zavisi značajno od pomeranja sata.
U nekim zemljama se čak beleže i negativni efekti, jer promena vremena može povećati potrošnju energije za grejanje ili klimatizaciju, zavisno od vremenskih uslova.
Zbog navedenih razloga, mnoge evropske zemlje razmatraju ukidanje pomeranja sata i prelazak na trajno zimsko ili letnje računanje vremena.
Evropska unija je čak preporučila zemljama članicama da same odluče o zadržavanju ili ukidanju ove prakse, što ukazuje na sve veću podršku za reformu ovog sistema.
Pomeranje sata, koje je započeto kao mera za uštedu energije tokom rata, sada je predmet diskusije i neslaganja zbog brojnih posledica na zdravlje i dnevne aktivnosti. Iako još uvek postoji, sve više ljudi i država preispituje svrhu i efikasnost ove prakse.
Dodaj komentar