Životna biografija Jelene Đokić

Glumica Jelena Đokić, oduševila je sve ulogom Nataše Janković u seriji “Crna svadba”.

Brilijantnom glumom, Jelena je pokazala raskoš svog glumačkog talenta i pobrala simpatije televizijske publike, a kako je ranije rekla za “Blic” ova uloga joj je prijala.

Životna biografija Jelene Đokić je puna izazova. Iz rodnog Splita se 1991. godine sama, bez roditelja, preselila kod rođaka u Mladenovac.

– Imala sam četrnaest godina, bila sam primeran đak, omiljen u kolektivu. Družili smo se na ulici, Split je bio bezbedan kada sam bila klinka, a ja sam bila od onih koje uvek među prvima biraju za druženje, bila sam spretna u svemu. Onda odjednom postaješ nepoželjan, a oni loši postaju nosioci neke nove reči, nove priče. To ti do te mere poremeti sistem da kada je došlo vreme da bežim, da idem, ja sebi nisam dozvolila da patim zbog toga. Da li je to bio prkos, inat, ne znam, bila sam klinka i još sama. S mora sam stigla na sneg po kome nisam umela ni da hodam, a do škole je bilo 40 minuta. Padala sam po njemu kô kruška. Mislim da sam se na rez preobratila baš iz te kontre. Srećom, uletela sam tada u ruke svoje sestre Gabrijele, koja je već tada bila potpuno u svetu rokenrola, andergraunda, bendova, proba. I ja sam iz pop-kulture, „New Kids on the Block“, do kraja uletela u rokenrol, u kome sam do dana današnjeg. Ne mislim sada da je uopšte bilo loše to što mi se desilo, ne. Dobro je stajati na svojim nogama. Često sam ostajala bez baze, stvoriš negde neke ljude, pa se premestiš, i onda se pitaš šta ćeš sad s onim. Vremenom, to iza tebe bledi. Ali, neki kontakti traju i danas. Izabrala sam da nikada ne patim za onim što je bilo ranije – ispričala je jednom prilikom glumica za medije.

Ubrzo nakon toga, njeni roditelji i brat preselili su se u Herceg Novi, pa je i Jelena otišla kod njih i tamo završila srednju školu. Potom je poželela da upiše glumu i odabrala je Akademiju na Cetinju.

Svojevremeno je opisala kako je izgledao njen studentski život i početak glumačke karijere.

-Te godine na Cetinju sto kandidata, a u Beogradu 800! I naravno, linijom manjeg otpora, odem na Cetinje. I prime me. Nikada nisam zažalila. Tamo je stvarno postojala oaza umetnika, bili smo zajedno mi, Muzička i Likovna akademija. Svi smo se ozbiljno bavili time. Ono što sam ja tada naučila o muzici i slikarstvu, nikada više nisam. I plus živiš u studentskom domu, gde si samo utorkom i četvrtkom imao toplu vodu. Ostalim danima greješ na lonče. Pristaneš na to. Ali, tu iskristališeš svoju želju. A kada završiš fakultet, onda si svoj čovek- pričala je Jelena.

Međutim, uprkos lepim momentima koje je provela na Cetinju, Jelena je spakovala kofer i vratila se u Beograd.

„Budući da mi nemamo nikoga u Crnoj Gori, ni rođake ni nekretnine, ja sam birala gde ću da živim i radim. Mogla sam da ostanem u Podgorici i budem na nekoj plati, iznajmljujem stan i tako živim, ili isto to u Beogradu. Nikada u životu nisam pomislila da bih živela u Podgorici. Nikada mi ona nije ličila na mesto kao ostvarenje mog sna, ili mog života. Beograd mi je makar pružao tu iluziju da živim život onako kako ja hoću, da gledam ljude koje hoću, da slušam muziku koju hoću, izbor neograničen, svega koliko hoćeš. Jedini grad koji sam izabrala za život bio je Beograd“, ispričala je glumica.

Život je vodio talasima sreće, pa je 2000. upoznala 19 godina starijeg kolegu Svetozara Cvetkovića, sa kojim je otpočela ljubavnu vezu. Šest godina kasnije su se venčali i u braku dobili sina Luku i ćerku Klaru, dok Svetozar iz prvog braka ima i naslednicu Deu.

– Poslužiću se citatom kojim se završava film „Kako su me ukrali Nemci“: ‘Dva najlepša osećanja koja čovek može da doživi jesu osećanje ljubavi i slobode. Problem s tim je što kada imaš jedno, ne možeš da imaš drugo. Isključuju se, ili je dobra stvar – kada imaš jedno, drugo ti i ne treba’. Ja sada ne mogu da kažem da sam uspela da pronađem apsolutnu ljubav ili apsolutnu slobodu, jer je to u normalnom životu nemoguće, ali mislim da sam se izborila za to, makar iluzorno. Ljubavno gnezdo koje sam formirala, za koje smo se borili, izborili i dali mu legitimitet i postojanje, sada sebično i ljubomorno čuvam. Ne tražim da iko to razume, to je nešto što je moje, i u čemu sam ja srećna. Moj sklop ličnosti je takav da moram imati bazu. Bez baze bih se poprilično rasula, u raznoraznim porocima i potrebama. Nije posao sve. Postoji period „od do“ kad sam glumica, a posle toga postajem majka – rekla je Jelena jednom prilikom.

(Kurir.rs/Blic)

Kurir