Životna priča Daliborke Stojšić | Kurir

Daliborka Stojšić je srpska pevačica, glumica, voditeljka, književnica i bivša Mis Jugoslavije koja je popularnost stekla krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka kao jedna od članica grupe „One i oni“. Rođena je 1944. godine u Ćupriji. Sa suprugom Branimirom Đokićem živi u Beogradu.

Daliborka je još kao studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu postala javna ličnost. Godine 1968. izabrana je za Mis Jugoslavije, a time su krenuli angažmani na filmu i televiziji, kao i muzička karijera. Prvo filmsko ostvarenje u kome je igrala bio je kratki film Dejana Đurkovića pod nazivom „Presađivanje osećanja“ iz 1969. godine.

Od tada do 1980. godine Daliborka je glumila u televizijskim serijama „Obraz uz obraz“, „Pravdo budi lijepa“, „Sviju srca miljenici“, „U vaše zdravlje“ i drugima.

Uporedo sa glumačkom, gradila je vrlo uspešnu muzičku karijeru. Prvu singl ploču pod nazivom „Luda sam zbog vas“ objavila je 1968. godine. Nakon toga su usledile još dve singlice, a potom je zajedno sa Lidijom Kodrič, Minjom Subotom i Slobodanom Bobom Stefanovićem osnovala grupu „One i oni“, koja je predstavljala pandan švedskoj grupi ABBA.

Boba Stefanović je brzo napustio grupu, a zamenio ga je zagrebački muzičar Žarko Dančuo, za koga se Daliborka kasnije i udala. Zajedno su snimili pet ploča. Kada se grupa raspala, Daliborka Stojšić je nastavila samostalnu karijeru, te do 1996. godine objavila tri albuma i nekoliko singl ploča

Nakon toga se povukla iz javnog života i posvetila književnosti. Objavila je dve zbirke pesama pod nazivom „Lutka koja govori“ i „Vuk samotnjak“.

Daliborka Stojšić je rođena 1944. godine u Ćupriji. Njena baka je poreklom Čehinja, a deda ju je upoznao tokom stručnog usavršavanja u Pragu. Po završetku osnovne i Srednje muzičke škole Josip Slavenski dvoumila se da li da upiše hemiju, i nastavi stopama svog dede ili da po uzoru na drugog dedu postane inženjer. Ipak, ljubav prema umetnosti, književnosti, filmu i pozorištu, ju je navela da upiše književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Uprkos brojnim obavezama nakon proglašenja za Mis Jugoslavije, uspela je da završi fakultet i postane profesorka književnosti.

Do prekretnice u životu Daliborke Stojšić, studentkinje književnosti došlo je 1968. godine kada je izabrana za Mis Jugoslavije. Na izboru koji je održan 13. jula 1968. godine u Majamiju plasirala se među 15 najlepših devojaka na svetu. Pobedu je te godine odnela brazilska lepotica Marta Vaskonselos.

Ovaj uspeh je Daliborki otvorio mnoga vrata u svetu filma, televizije, ali i muzike.

Prvi projekat na kome je učestvovala bio je kratki film Dejana Đurovića „Presađivanje osećanja“. Daliborka je scenu delila sa glumcima Dušanom Bajčetićem i Svetozarom Vlajkovićem, a film je premijerno prikazan 1969. godine. Nakon toga se pojavila u drugoj sezoni popularnog televizijskog šou programa „Obraz uz obraz“ koji su vodili glumci Dragan Nikolić i Milena Dravić.

Usledio je angažman na televizijskoj seriji „Pravdo budi lijepa“ iz 1977. godine. Reditelj Jovan Ristić joj je poverio glavnu ulogu u televizijskoj seriji „Profesinalci“ koja je snimana u periodu od 1977. do 1978. godine. Ostale uloge su tumači najpoznatiji mladi muzičari tog vremena, Oliver Dragojević, Arsen Dedić, Slađana Milošević i drugi, a serija je premijerno prikazana na Televiziji Beograd. Pojavila se u dve epizode televizijske serije „Sedam plus sedam“ u režiji Jovana Ristića, a po scenariju Dejana Patakovića. I ova serija je emitovana na programu nekadašnje televizije Beograd, a okupila je čitavu plejadu odličnih glumaca.

U kultnoj dečjoj obazovnoj TV seriji „Poletarac“, koja je emitovana od 1980. godine, Daliborka Stojšić se pojavila tri puta.

Izdavačke kuće tog vremena prepoznale su talenat i potencijal koji Daliborka poseduje, te se 1968. godine okušala i kao pevačica. Snimila je svoju prvu ploču pod nazivom „Luda sam zbog vas“. Pored naslovne, na tom albumu su bile još tri francuske šansone prevedene na srpsko-hrvatski jezik. Aranžmane su pisali Sreten Stevanović i Zvonimir Skerl. Zajedno sa Žarkom Dančuom i Orkestrom Vojkana Borisavljevića je snimila pesme „Bam-Bam“ i „Tvoj klovn“, a na toj ploči iz 1969. godine našle su se još Dančuove numere „Moj profesor“ i „Potraži pravu ljubav“.

Početkom sedamdesetih godina 20. veka PGP RTB je odlučio da oformi kvartet od dva pevača i dve pevačice, pa je Stojšićeva dobila poziv da se pridruži muzičkoj grupi „One i oni“. Na početku su grupu, pored Daliborke, činili Minja Subota, Lidija Kodrič i Slobodan Boba Stefanović, a nakon što je Stefanović napustio sastav, pridružio im se Žarko Dančuo.

Na festivalu „Beogradsko proleće“ 1971. godine su se predstavili pesmom „Što je babi milo“. Iste godine su objavili singl ploču na kojoj je bila ova, kao i numera „Daleko je zavičaj“. Usledili su festivali „JNA 72“ i „Skopje 72“ na kome su otpevali pesme „More i mornari“ i „Kaži mi, kaži“. Ove numere su se iste godine našle na ploči u izdanju PGP RTB-a.

U saradnji sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem su snimili ploču dečjih pesma, koja se u prodaji pojavila 1972. godine, pod nazivom „Aždaja svome čedu tepa“. Na festivalu u Splitu su otpevali pesmu „Šta da činim kad sam furešt“, a potom su obradili francusku pesmu „Jec Pourrais Etre Votre Fille“ i pod nazivom „Ja mogu kćerka vama biti“ objavili na singlici iz 1972. godine. Sa horom Jugoslovenske narodne armije (JNA) su 1972. godine snimili pesmu „Ponoćna patrola“, koja se zajedno sa numerom „Hej, curo malena“ našla na njihovoj poslednjoj singlici u izdanju PGP RTB-a. Premda je grupa „One i oni“ bila veoma popularna, kako u Jugoslaviji, tako i u bivšem Sovjetskom savezu u kome su turneje trajale i po nekoliko meseci, odlučili su da se raziđu, a Daliborka je nastavila da gradi svoju muzičku karijeru samostalno.

U maju 1972. godine je objavila singl ploču sa pesmama „Daj ruku, hladno je“ i „Hajde reci da me voliš“, a u januaru 1974. ploču sa numerama „Ti nisi kao svi“ i „Tom, Tom“. Zagrebačka diskografska kuća „Jugoton“ je 1975. godine izdala njenu singlicu sa pesmama „Moja čežnja za tobom“ i „Uvek se neko nađe“, a u međuvremenu je Stojšićeva objavila dve ploče na ruskom jeziku. Tokom 1980. godine Daliborka je snimila pesme „Pa šta“, „Marame“, „Neka spava, neka spava“ i „Djilaven, romalen“. Na drugoj ploči je sarađivala sa svojim sadašnjim suprugom Branimirom Đokićem i njegovim ansamblom. Devet novih pesama Daliborke Stojšić njena publika imala je priliku da čuje na albumu „Pazi!.. Kad-tad“ iz 1983. godine. Sve pesme je aranžirao Branimir Đokić, a pisali su iz Miša Marković, Boris Bizetić i Marina Tucaković. „Jugoton“ je 1985. godine objavio njen drugi studijski album sa pesmama „Telefon“, „Pomozi mi“, „Kiše su slutile naš rastanak“, „Budi samo moj“ i drugima. Ponovo ju je pratio Ansambl Branimira Đokića, ali je ovog puta za aranžmane bio zadužen Dragan Knežević.

Na Festivalu „Mesam“ 1989. godine pevala je pesmu „Srce ranjeno“.

Nakon toga, Daliborka je napravila dužu muzičku pauzu, a 1996. godine PGP RTS je objavio njen album pod nazivom „Đula“. Pored naslovne, na toj ploči su bile i pesme „Sanjam te“, „Snegovi decembra“, „Hej lekari, hej travari“, „Zlatna ribica“ i druge. Daliborka je od strane kritike i publike proglašena pobednicom festivala „Beogradsko proleće ’96“. Premda su se nadali da će ovo označiti njen povratak na domaću muzičku scenu, Stojšićeva ipak je ipak odlučila da ne nastavi muzičku karijeru. Jednom prilikom je izjavila da se povukla zbog „potpune vulgarizacije muzike i estrade“ u Srbiji, te da se sada potpuno posvetila onome za šta se školovala, a to je književnost.

Prvi put se kao recenzent pojavila 2011. godine na zbirci pesama mladog autora Saše Milivojeva „Kad svitac odleti“. U jednom televizijskom intervjuu je kazala da je Milivojev njen prvi projekat i da će i dalje truditi da pomaže mladim autorima u Srbiji. Svoju prvu zbirku pesama simboličnog naziva „Lutka koja govori“ objavila je 2017. godine, a godinu dana kasnije je publici premijerno predstavila drugu zbirku pod imenom „Vuk samotnjak“.

Daliborka Stojšić je rođena 1944. godine u Ćupriji. Ljubav prema muzici i umetnosti je nasledila od svoje bake, koja je bila poreklom Čehinja. Po završetku srednje muzičke škole je upisala studij književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Kada je 1968. godine izabrana za Mis Jugoslavije, našla se u žiži javnosti, ali je uspela da svoju popularnost iskoristi kako bi se oprobala u muzici, glumi i voditeljskom poslu.

Pevajući u kvartetu One i oni zbližila se sa kolegom Žarkom Dančuom, a ubrzo su se i venčali. Pošto se grupa 1975. godine raspala, njih dvoje su nastavili da zajedno nastupaju i snimaju nove ploče.

U međuvremenu se rodio njihov sin Bojan, a par se razišao krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka. Bez obzira na veliku popularnost koju su u tom momentu uživali, njihov razvod nije punio novinske stupce, nego se okončanje braka završilo bez mnogo pompe i skandala. Daliborka je početkom osamdesetih godina upoznala harmonikaša Branimira Đokića.

Nekoliko godina kasnije su se venčali, a njihov brak traje skoro četiri decenije. Sarađivali su na pojedinim Daliborkinim albumima, ali su svoju privatnost držali dalje od očiju javnosti. Daliborka Stojšić je krajem šezdesetih godina 20. veka važila za jednu od najpoželjnijih žena na domaćoj javnoj sceni, a zvaničan status najlepše žene u Jugoslaviji je dobila 1968. Ipak, polovinom devedesetih godina 20. veka se skoro potpuno povukla sa estrade, smatrajući da je sve što dolazi sa estrade postalo skandalozno i vulgarno.

Zato se posvetila svojoj primarnoj profesiji, a to je književnost. Inspiraciju za svoje zbirke pesama pronalazila je u delima Desanke Maksimović, Danila Kiša i drugih velikih srpskih i jugoslovenskih pisaca.

Kurir/Srbija Danas/Preneo: I.L.

 Pogledajte emisiju „Stars“