Životna priča Ljubinke Bobić

Ljubinka Bobić, neponovljiva glumica koja je svojim talentom i harizmom obeležila srpsko pozorište, rođena je 1897. godine na Topčiderskom brdu.

Još kao dete pokazivala je neukrotivu narav i živahan duh, što je kasnije postalo njen zaštitni znak na sceni.

Iako je odrasla u siromašnoj porodici sa još četvoro braće i sestara, njen put ka pozorištu bio je jedinstven i obeležen sudbinskim susretima i nepokolebljivom željom da uspe.

Prvi koraci ka pozornici

Tokom Prvog svetskog rata, Ljubinka je bila primorana da napusti roditeljski dom i ode kod imućnih rođaka u Skoplje. Tamo je radila kao sluškinja, ali ni siromaštvo ni težak rad nisu mogli ugasiti njenu maštu.

Dane je provodila gledajući plakate ispred Narodnog pozorišta i maštajući o životu na sceni. Jednog dana, sudbina je umešala prste – Branislav Nušić, koji je tada bio upravnik pozorišta, primetio je ovu radoznalu devojku i poveo je da prisustvuje generalnoj probi predstave.

Taj trenutak bio je prekretnica u njenom životu. Nušić ju je ubrzo prepoznao kao nebrušeni dijamant i pomogao joj da započne karijeru.

Ljubinka je najpre statirala, ali njen prirodni dar za komediju i izražajni temperament brzo su je izdvojili. Ubrzo je postala član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je svojim šarmom i talentom osvojila sve.

Legendarna „Gospođa ministarka“

Ljubinka je tokom svoje karijere igrala raznovrsne uloge, ali publika je najviše pamti po interpretaciji Živke u „Gospođi ministarki“.

Iako je prvi put zaigrala Nušićevu ministarku tek kao penzionerka u 67. godini, njen nastup bio je nezaboravan. Čak i tada je skromno isticala da nije uspela da nadmaši svoju prethodnicu, Žanku Stokić.

Ipak, njen energični pristup i autentičnost doneli su Živki novi život na sceni.

Premda je najviše bila poznata po komedijama, Ljubinka je briljirala u svim žanrovima. Njena gluma bila je toliko ubedljiva da je mogla da nasmeje, rasplače i zadivi publiku, često u istoj večeri.

Ljubavni život – između romantike i nezavisnosti

Ljubinka nikada nije stupila u brak, objašnjavajući to rečima: „Pozorište je skup hobi koji traži celog čoveka.“

Ipak, njen ljubavni život bio je pun uzbudljivih priča i romansi. Jedna od najpoznatijih bila je sa Vladislavom Ribnikarom, tadašnjim direktorom „Politike“. Opisivala ga je kao galantnog i šarmantnog čoveka, ali naglašavala da je njihova veza bila više romantična nego ozbiljna.

– Gledajući me u sentišmentiš ulogama zaljubio se u mene do ušiju tadašnji mladi i lepi direktor ‘Politike’ Vlada Ribnikar. Eh, kako smo se lepo provodili, a bogme bio je i galantan čovek, niko kao on nije umeo da me obraduje poklonima. A ja sam tada bila glumica-luksuz, nisam se džabe divila Marleni Ditrih… nije mogao da me kupi poklonima i skupim provodima, ali bila je to zaista lepa romansa… A tada je ceo Beograd bio zaljubljen u moje vragolije i nestašluke, pa što ne bi i Vlada Ribnikar, gospodsko dete… Sad mi je od svega ostala jedna naša romantična fotografija: ja i Vlada Ribnikar u Košutnjaku zajedno s mojom sestrom Pelom – ispričala je ona jednom prilikom.

Pored Ribnikara, udvarali su joj se i mnogi intelektualci tog vremena, uključujući književnike Miloša Crnjanskog i Rada Drainca. Drainac je čak i zaprosio Ljubinku, ali njihova ljubav nije opstala zbog njegovih ljubomornih ispada i pokušaja da je odvoji od sveta pozorišta.

– Raka je, naravno, uz poeziju, a lepo je svirao i violinu, znao da se udvara. Mene je čak Raka i zaprosio, a ni ja tada nisam bila neka femka, pa smo bili baš zgodan par, onako mladi i lepi. Posle predstave „Skampolo“ sačekivao me s buketom cveća ispred Manježa, pa uzmemo fijaker, vozimo se da gledamo mesečinu u topčiderskoj restoraciji. I gde sve nismo bili, koliko sam se samo njegovih pesama naslušala i revolucionarnih govora. Samo laže da mu je „glad bila beskrajna, a ruke večno prazne“, ko u onoj poznatoj pesmi, znao je Raka da drmne i dobre honorare, a ruke su mu bile najviše zaposlene oko ženskih si*ića i bokova – ispričala je na duhovit način glumica.

Legat jedne dive

Ljubinka Bobić bila je žena ispred svog vremena – talentovana, nezavisna i uvek svoja. Njeno ime i dalje je sinonim za strast prema glumi i bezgraničnu energiju koja je osvajala publiku.

Danas, njena bista u Kruševcu svedoči o njenom neprolaznom značaju za srpsku kulturu, dok njene uloge ostaju zlatnim slovima upisane u istoriju našeg pozorišta.

Kako je jednom rekla: „Da sam htela, mogla sam se udati i za pravog ministra, ali pozorište je moj život“. Upravo zato Ljubinka Bobić ostaje simbol ljubavi prema sceni i umetnosti.

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Radoslav Zelenković o Draganu NIkoliću kao o poslednjem šmekeru srpske kinematografije

( Glossy, E.S. )