Životna priča Marlon Branda | Kurir

Na današnji dan navršava se 101 godina od rođenja legendarnog glumca Marlona Branda, ikone svetske kinematografije. Iza njegovog neponovljivog talenta krila se priča ispunjena tragedijom, porodičnim nedaćama i neprestanim unutrašnjim borbama. Njegov život bio je filmska priča sama po sebi – bolna, emotivna i surova.

U jednom od snimaka, Brando, gojazan i iscrpljen, stoji ispred svoje kuće, pepeljastog lica i izgovara potresne reči: „Glasnik bede posetio je moju kuću.“

Brando je doživeo jednu od najvećih ličnih tragedija 16. maja 1990. godine. U njegovom domu odjeknuo je pucanj – dvadesetšestogodišnji Dag Drolet, dečko njegove ćerke Šejen, bio je upucan u glavu. Ubica je bio Brandoov sin, Kristijan, koji je u pijanom besu pucao misleći da brani sestru.

Ispostavilo se da su tvrdnje o zlostavljanju Šejen bile neistinite. Ona nikada nije prebolela tragediju i pet godina kasnije izvršila je samoubistvo. Brando se suočio s neizmernom tugom i osećajem krivice, svestan da nije uspeo da zaštiti svoju porodicu od užasa koji su ih zadesili.

Odnos sa ocem bio je jedno od njegovih najdubljih emotivnih rana. Njegov otac bio je surov čovek, kojeg je Brando prezirao. U jednom od svojih audio zapisa rekao je:

„Na dan kada se rodio moj sin, Kristijan, zakleo sam se da mu moj otac nikada neće prići zbog štete koju mi je naneo.“

Njegova majka, alkoholičarka, često je nestajala u barovima, ostavljajući ga da je traži i pokušava da je vrati kući. Ova trauma ostavila je dubok trag u njegovom karakteru – postao je buntovan, nepredvidiv i sumnjičav prema svetu oko sebe.

Brando je svoju zvezdanu karijeru započeo ulogom Stenlija Kovalskog u drami Tramvaj zvani želja (1947), pod rediteljskom palicom Elije Kazana. Njegova surova harizma i neukrotiva energija učinile su ga simbolom pobune i sirove muževnosti. Postao je inspiracija mnogim umetnicima, uključujući Elvisa Prislija i Džejmsa Dina.

Dobitnik Oskara za ulogu u filmu Na dokovima Njujorka, Brando je kasnije igrao kultne uloge u filmovima kao što su Kum, Apokalipsa danas i Poslednji tango u Parizu. Njegova ćudljivost i nepredvidivost postajale su sve izraženije, što je često dovodilo do sukoba s producentima i rediteljima.

Brando je mrzeo slavu i sve što je dolazilo s njom. Smatrao je da je filmska industrija lažna i manipulativna. Njegov cilj nikada nije bio da bude zvezda, već da kroz filmove promeni svet.

„Gluma je samo dobro svesno laganje. Svi ste vi glumci jer ste lažljivci. Lažete da biste sačuvali mir, da biste sačuvali ljubav, da biste preživeli.“

Vremenom, slava mu je postala teret. Postao je paranoičan, beležio svaki razgovor, svaku osobu koju je sretao, pa čak i mere bezbednosti koje je želeo da preduzme. Nije želeo da njegova deca krenu njegovim stopama – želeo je da budu akademici, daleko od toksičnosti Holivuda.

Brando je preminuo 1. jula 2004. godine od posledica respiratornih problema i srčanih oboljenja. Pred kraj života bolovao je od dijabetesa i raka jetre. Iza sebe je ostavio 14-oro dece i najmanje 30 unučadi.

Njegova ćerka Rebeka otkrila je da je Brando imao neobičnu želju – želeo je da bude zamrznut kako bi ga nauka jednog dana vratila u život. Ova njegova želja izazvala je brojne kontroverze, a iako deluje jezivo, njegova ćerka je otkrila da je bila puna ljubavi.

„Izrazili smo ljubav jedno drugom i to je bio naš poslednji razgovor. Nikada to neću zaboraviti.“

 Bonus video: Zašto je Biković izbačen iz serije Beli lotus